Вучићеви Хималаји (ВИДЕО)
Бранко Павловић
Шта су „Хималаји“, шта о 2025. каже ЕУ у својим документима што није представљено нашој јавности и значај „Апела за одбрану КиМ“ су теме овог текста.
Србија на путу „2025“, који иначе не води никуда, али о томе други пут, мора да закључи споразуме са свим суседима и то тако да суседи изричито потпишу да више немају било каквих спорних питања. Не само граничних питања, него никаквих.
Према томе, кад нам из Хрватске стижу поруке да морамо да платимо ратну одштету (цифре варирају у распону од 50 до 100 милијарди евра), онда то није никаква фантазмагорија, него релано утемељени захтев. Може им се. Јер ако Србија на то не пристане, онда нема споразума, а ако нема споразума онда по испостављеним захтевима ЕУ, нема пријема никада, не „2025“, него никада у ЕУ.
Вучићу, боље би теби било да данас побројиш шта то све чини пут преко „Хималаја“ грађанима Србије, па да се лепо оканемо придруживању ЕУ, него да глуматаш као делећи лекције Хрватској.
Уопште се не ради о томе ко је у праву. Ако Србија иде ка ЕУ, онда Хрватска има средство уцене одобрено од ЕУ (правно обавезујући споразум о свим отвореним питањима Србије са суседима), а Србија нема ништа.
Кад се прихвати да се плати одштета Хрватској, онда то није крај. Следи да се одрекнемо целокупне територије на Дунаву коју тражи Хрватска. Па кад то прихватимо, да нам издиктирају шта све морамо да уградимо у свој правни систем „ради побољшања положаја Хрвата у Србији“.
Само ово набројано су Хималаји, Алпи и Килиманџаро заједно.
Таман ми све договорили са Хрватима, подижемо панталоне, кад Бакир Изетбеговић каже да треба да сачекамо и он има примедбе у погледу граница и огромне примедбе у погледу положаја Бошњака у Србији.
Издржимо Бакира,потпишемо широку аутономију за Бошњаке, кад ето ти га Харадинај, видимо Тачија, пошто је виши, да чека у реду и све нам се чини да се ред отегао.
Да се вратим на више пута поновљену Вучићеву изјаву да је он за брзо решавање питања Косова и Метохије.
Суверенитет Републике Србије на територији Косова и Метохије, када престане да важи резолуија 1244 СБ УН, је питање КиМ. Не положај Срба, културно наслеђе, имовиинска питања итд. Него суверенитет.
Пошто је Вучић одушевљен Ђинђићем нека погледа (поново) његов последњи интервју. И Ђинђић је изричит био да је питање суверенитета Србије на КиМ питање свих питања, а не ове друге теме ( које су наравно веома важне, али када решиш суверенитет, решио си и 90% свих тих питања).
Брзо решење је торијски могуће само ако би представници тзв.Косова већ данас били на позицији да сам суверенитет Србије није споран, само да се види у ком обиму и у односу на које државне функције. Како је њихов јавно изнет, изричит, више пута поновљен, став да никаквог суверенитета Србије на тзв.Косову не може бити, онда је брзо решење просто немогуће.
Односно, брзо се Вучић може само одрећи суверенитета Србија на Косову и Метохији. Само такакв споразум је брзо могућ и ниједан други.
Важно је приметити, да чак и када би се то потписало, пошто се инсистира на брзини, тек нас после тога чека Хрватска и у финишу неки Изетбеговић.
Ако се потпише одрицање од суверенитета на КиМ, како год да је договорено поштовање људских и мањинских права, заштита манастира, цркава и целокупног културног наслеђа, имовинска права посебно детаљно регулисана- шта год, све је то даље у надлежности Харадинаја или неког „Харадинаја“. Па кад он то крши,пали, ломи и убија људе, ти закукаваш у УН, а тамо о томе одлучују Британија и САД који и иначе сматрају да Србија и Срби морају бити сведени на статистичку грешку у региону.
Брзи споразум са тзв. Косовом је и страшан и бесмислен, шта год да договориш, а не отвара пут Србији у ЕУ, у коју не би требало ићи све и када питање КиМ не би постојало.
То је генијална политика Вучића.
И сад су потписници Апела криви што у његовим потезима и изјавама виде опасност да нас води у провалију. Само његове последње изјаве о потребној брзини су сасвим довољан разлог за одлучну ракцију, све и да никакве Бриселске споразуме није претходно потписао и спровео.
Важно је даље објашњавање значаја Апела грађанима.Као и да се не расплињујемо и разним иницијативама, него да се постројимо иза ове која је већ санажно уздрмала Вучића. Да даље по Србији кренемо, свако према својим могућностима, да припремамо грађане за масовни излазак на референдум и гласање против одустајања од суверенитета Србије на било ком делу њене територије, а нарочито на територији Косова и Метохије, пошто за садржину Апела они не знају јер тога на РТС/Пинку нема.
То „против“ одмах ће прерасти у „за“ Србију какву заиста желимо. Није реч о „замрзавању конфликта“, него о почетку развоја Србије која ће временом постати тако јака да ће нека будућа генерација политичара Алабанца на КиМ и међународна заједница бити принуђени да стварно почну договоре о томе у ком обиму и на који начин ће Србија имати овлашћења на КиМ.
Што се саме ЕУ тиче, пошто уопште не мисле да нас приме у ЕУ, све и када бисмо све ово испунили, већ у овим документима су изричито за Србију и само за Србију, написали да је могућност пријема 2025. „ екстремно амбициозан“ подухват. Кад кажете неком „ ти си баш амбициоизан“ ви му у ствари кажете „ ма то није могуће“. А кад му кажете „ ти си екстремно амбициозан“ ви му у ствари кажете да је луд и да је то немогуће.
Наводим ово зато што је, из неких чудних разлога, овај део остао непримећен од наших силних стручњака за ЕУ и међународно право, а сасвим прескочен у нашим главним медијима.
Вучићу, на Хималајима нема живота. А у подножју се живи од тога што се терет странцима носи на својим леђима.
Ко ипак хоће са Вучићем на Хималаје, срећан му пут. Ја одох на Космај, Рудник, Златибор, Копаоник, Стару планину, Јастребац, Јавор, Златар, Тару. Тамо има и живота и лепоте и разума. Да попричамо и да се спремимо.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
,,Хималаји су пред нама”, метафорично се изразио председник, указујући на чињеницу да то није наша кривица, већ је, како је рекао, дошло време да доносимо одлуке за које није било храбрости деценијама раније и да платимо одређене цене из прошлости. Вучић је рекао да, иако су пред Србијом препреке као Хималаји, „не бисмо били први који су се попели на Монт Еверест”. „Ако успемо да решимо политичке проблеме, економски ћемо да растемо”, рекао је и додао да од „дурења, кмечања и плакања нема ништа”.
,,Питање односа Београда и Приштине један је од највећих проблема, које је назвао „планинским ланцем препрека ка чланству у ЕУ”. (Политика)
Грешиш Вучићу! Пред тобом су Проклетије!
Зову их још и „проклете“ или „забрањене“ планине, а симболишу дивљину, непроходност, опасност и др.
To se zove Srbija na stranputici.
Olimpiske igre, pored zastave Srbije tu je i zastava KOSOVA, znaci Srbija ce dati stolicu u UNu.
Ovaj gore intervju Branka Pavlovica je uz Kovicevo redovno istupanje u javnosti – mozda do sada neshto najbolje shto se moglo chuti-prochitati na ovu temu.
Kad Vuchko LOBIRA ZA LEGITIMIZACIJU OTIMANJKA KIM, on to radi na jezik obichnog spadala-ulichara, koji hoce da ti nabije neshto na nos, na nachin kako njemu nabijaju neshto na nos:
„Shta imash od svog kmechenja, kukumakanja, morash da progutash zabu ito odmah, danas ili sutra, nije bitno… ne mogu da chekam, i mene su namorali, morash da se penjesh na Himalaje, da bi kad se popnesh na Mont Everest potpisao sramno priznanje „Kosove“…. To su mu argumenti. Gde mu je tu Usdtav, UN, Medjunarodno Pravo,Bog, Bozja Pravda, Zakon, Pravda, Moral, Suverenitet, Sloboda Choveka, Srpski Ponos, Srpska Chast? Ima li ishta od toga u njemu? Kako je vaspitavan? Kako su ga Srbi roditelji odgajili? On sam kaze, on zna, poshto potpishe, njegova politichka karijera ce biti – unishtena. Zamisli! Hocve da udje u blistavu buducnost sa unishtenom zivotnom karijerom!
Za razlku od tog glupavog ulichnog primoravanja svog naroda da proguta njegovu zabu, evo kako Branko Pavlovic odgovara Veleizdajniku Vuchku (kome inache na stadionu u SR skandiraju „Vucicu Pederu“!):
Srpski narod je uvek bio naj-slobodarskiji narod na Balkanu, kroz svoju hiljagodishnju istoriju. Njih Austrijanci i Turci (najvece super-sile tog vremena, koje Nisu Molile Boga) nisu mogli da iznajme za svoje pione, kao sto su to svo vreme radili sa Albancima i Hrvatima. Srbi su se uvek bunili protiv stranog diktata, stranog jarma, strane okupacije. Nisu samo Srbi bili slobodarski narod. Chovek je rodjen da bude slobodan kao ptica. Amerikanci su vecinom bili doshljaci Englezi, ali su se pobunili protiv Bozje Nepravde, da zive pod diktatom tutorstvom Engleskog Kralja. Patrik Henri: „Give me Freedom or give me death!“ (Daj mi slobodu ili daj mi smrt). Shkotski patriot Vilijam Valas: „Every man dies. Not every man really lives.“ (Svaki chovek umre, ali svaki chovek ne zivi u pravom smislu te rechi). Po toj definiciji Vuchko ce jednog dana UMRETI a da NIJE NI ZIVEO.
Turska je bila najveca vojna super- sila svog vremena. Uspeli su da se prostru osvajajuci sve do Becha. Knjaz Lazar je mogao da izabere Vuchkovu Lobisticku opciju – Veleizdaju – put u „blistavu buducnost“ i da potpishe sve sto su ga namoravali da potpishe, pod mnogo vecim pritiscima od pritisaka pod kojima je Vuchko sada izlozen. Uzjahao je konja, stao pred narod i izabrao smrt na Kosovu. Ushao je u srpsku istoriju u srpske mitove, srpske pesme, srpska predanja, srpsku kulturu, srpsko pismo; ziv je sa nama i danas 700 godina kasnije, zivece vecito. Turski Lobisti su govorili da je „Kosovo bilo davno izgubljeno“, da Sila Boga ne Moli….Medjutim, Srbi su se okupili uz svoju crkvu, ZAMRZLI KONFLIKT i odrzali svoje ime, svoje obichaje, svoju kulturu, nisu nishta potpisivali/legalizovali na KIM, punih 500 godina…. Turci su uspeli da preokrenu veliki broj slabica, da ih pretvore u Muslimane, sada su to nashi Boshnjaci – ali su vecina Srba ostali jedinstveni ujedinjeni oko svoje crkve.
Onda je doshla 1912. Ceo svet je mislio da mala SR i CG nemaju nikakvu shansu protiv „Sile koja Boga ne Moli“. Ono shto Svet nije znao je ono gore pomenuto – da su Srbi (SCG) naj-slobodarskiji narod na Balkanu. To nema veze sa ideologijom, kaze Branko Pavlovic. Srbi su bili i komunisti pa kad su komunisti iz Rusije hteli da im nametnu jaram – oni nisu pocinili Veleizdaju poput Vuchka, vec su se suprostavili sa svim svojim bicem, na svaki raspolozivi nachin. Tako su 1912 na Bregalnici odneli pobedu: SR je konachno oslobodila Kosovo… I sad je doshlo vreme da Veleizdajnik Vuchko, kome narod na stadionu skandira „Vuchko Pederu“, takav Vuchko hoce da se pod hitno popne na Himalaje, da potpishe da se on jednom za svagda odriche KIM-a!
Ja bih mu predlozio, da kad izabere taj dan, da to bude lep sunchan dan na KIM-u, neka dodje u Grachanicu, gde ce ga albanska straza cuvati i neka tu medju 700 – godishnim zidinama, izgradjenim na kostima Knjaza Lazara i svih palih boraca za slobodu – to je najbolje mesto za njega, tu treba da stavi svoj sramni potpis.
Da sam na mestu Medjunarodne Zajednice, stavio bih mu i taj uslov, da svoj sramni potpis stavi u sred KIM ito bash u Grachanici sa Haraindajem na njegovoj desnoj i Tachijem na levoj strani (kao sto su Vuchkovog kolegu pokojnog Djindjica „Medjunarodna Zajednica“ naterala da bash na Vidovdan hapsi ratnog predsednika SR).