ИН4С

ИН4С портал

Вучинић: Турци би да исјеку Жељезару у старо гвожђе

Радничка партија, на чијем је челу Јанко Вучинић пружа најискренију подршку радницима Жељезаре ,,Тошчелик”, којима пријети отказ, као и Синдикату те фирме којем предстоји врло тешка борба са турским послодавцем за сваког запосленог и за опстанак фабрике.

Јанко Вучинић

Радничка партија, на чијем је челу Јанко Вучинић пружа најискренију подршку радницима Жељезаре ,,Тошчелик”, којима пријети отказ, као и Синдикату те фирме којем предстоји врло тешка борба са турским послодавцем за сваког запосленог и за опстанак фабрике.

Радничка партија нуди сваку помоћ радницима Жељезаре и позива остале синдикате и раднике других предузећа на радничку солидарност и отпор прогону радника Жељезаре.

Вучинић је саопштио да Радничку партију нијесу изненадила дешавања у фабрици, јер је све, како је навео, од самог почетка наговјештавало да је фирма Тосјали Холдинг дошла неким другим послом у Црну Гору, те да им је производња челика само била узгредни посао.

Несхватљиво је и немогуће да се са тако малим бројем радника и постројењима у Челичани и Ковачници, која су готово нова и у одличном стању, може пословати са толиким губицима. Постоје двије могућности: једна је да су тоталне незналице, да не умију да производе и продају челик или, што је много вјероватније да фризираним напумпавањем и приказивањем губитака желе да покажу да је фабрика економски неодржива. Циљ је затварање фабрике и намјера да је исијеку је у старо гвожђе, како су већ и почели, а да оставе само фиктивну фирму која ће им требати за финансијске малверзације, или конкретније речено прање новца, као што су то радили од самог почетка – навео је он.

Вучинић је нагласио да подршка партије на чијем је челу, није само декларативна, већ да су спремни да се са радницима и синдикатом заједнички боре за радна мјеста и опстанак фабрике на сваки начин, укључујући и организацију протеста.

Упркос томе што је претрпјела неколико неуспјелих приватизација и пљачкење од свих досадашњих тзв. инвеститора Жељезара представља велику вриједност и фабрику која се може ревитализовати и поново бити замајац опоравка индустрије и привредног живота у Никшићу. Ово је и прилика да се питање Жељезаре отвори и издигне на највиши могући ниво и да се изведе на чистац шта се све ради у овој фабрици. Такође, и да се покуша наћи рјешење за опоравак фабрике – навео је Вучинић.

Он је подсјетио да је Жељезару турској компанији продала недомаћинска и коруптивна власт, у јеку распродаје државних ресурса и имовине.

– Ако Турци не знају да раде, нека врате Жељезару држави Црној Гори, а новац који су дали биће им враћен, јер се врло брзо може вратити из профита који би се остварио домаћинским управљањем и радом – навео је он.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

5 thoughts on “Вучинић: Турци би да исјеку Жељезару у старо гвожђе

  1. Svi su oni mila glasali pa nek se njemu obrate on ce ih spasiti tuzno smo nek nam milo zivi mozemo i da jednim evrom na dan…

  2. Željezara je imala značaj na prostoru SFRJ,taj značaj ona nema i ne može imati na prostoru jedne Crne gore to je suštinska istina i sve drugo je demagogija i put u sunovrat.Crna gora je previše mala da ima potrebu za Željezarom jer svaka deržava u okruženju ima svoju željezaru.A Turci ko Turci muljaju pa ako prođe prođe ako ne idemo dalje.Uskoro će nam biti još lijepše sa njima kad kupe sve ono što su Rusi kupili u CG i sad prodaju njima.

  3. Niksicani,ne dajte da vam ovo dobro od nacionalnog znacaja upropasti Vlast i „proizvodjaci celicne sacme“ koji apsolutno nemaju nikakvih znanja niti iskustva u proizvodnji celika.Ima Crna Gora iskustva i vrhunske kadrove u oblasti metalurgije,a drzava moze uraditi gotovo sve da ozivi zeljezaru.Zasto je propala? Mogu navesti jedan od mnogih primjera kako se radilo.Naime,posto sam veliki deo radne karijere bio vezan za oblast metalurgije,izmedju ostalog nudio sam nekoliko puta Zeljezari Niksic gredice koje sluze za proizvodnju betonskog gvozdja po cijeni od nekih 145 dolara po toni.Moja ponuda nije ni jednom prihvacena,nego su kupovali od nekih bugarskih ponudjaca po ceni preko 180 dolara po toni.Razlika je ocigledna,a na hiljade tona nekome donosila ogromnu dobit,a Zeljezari put u ambis.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy