Вучинић: У питању незнање или намјера, Влада може ријешити проблеме без новца

Предсједник Радничке партије, Максим Вучинић , саопштио је да након више одржаних сједниница Комисије за працење контролу поступка приватизација као и сагледавања стања у осталим предузећима који чине окосницу црногорске привреде, исказује велику забринутост за економију државе. Како је навео, та партија даје и рјешење које ће спровести чим та партија преузме руковођење привредом.

– Ових дана интезивно испливавају проблеми предузећа које су у већинском државном власништву. Највећи проблеми тих предузећа су већином велике пореске обавезе које се свакодневно гомилају и увећавају због немогућности плаћања текућих али и камата које се додају на све већи износ. Пласирање приче радницима, грађанима и мањинским акционарима да су влади као већинском власнику и управљачу,, везане руке,, стварају додатну неозбиљност и неповјерење у руководеће кадрове. Такође ствара се лош амбијент за потецијалне инвеститоре- истакао је он.

Поручује: „Оно што влада треба да одлучи јесте да ли су јој потребна та предузећа или не“.

– Након те одлуке треба приступити реализацији спаса тих предузећа под претпоставком да су потребна и прије свега извршити конвертовање пореских дугова у акцијски капитал. То би значило да држава у цјелокупном износу наплаћује пореска потраживања повећавајући проценат власништва у одређеном предузећу а самим тим отвара се простор за нове инвестиције, реорганизације као и повлачење средства из ЕУ фондова која су пријеко потребна посебно инфраструктурним предузећима као жељезницама, док смо прије мјесец дана изгубили чак 41 милион еура ЕУ подршке за градњу пута на приморју!Теорија да се ради о државној помоћи и да се,, чувамо,, од тога а при том куповати акције ЕПЦГ и ЦГЕС и то тврдити да није државна помоћ а не купити акције од других предузећа јасно даје дознања да се ради о намјери или вјероватније незнању. Ипак у колико се ради о намјери онда је јасно на видику куповина државних предузеће кроз стечај који је најгори сценарио по раднике јер стечај не предвиђа збрињавање радника као и обезбјеђивање повјерилаца односно само до висине постигнуте цијене продаје имовине као у случају Жељезаре Никшић- нагласио је Вучинић.

Како је навео, „мало вјероватно трећа опција приватизација кроз продају акција је тражење инвеститора који би се обавезао на инвестициони уговор, прихватање свих обавеза и наравно збрињавање радника што се у пракси није показало као добро решење јер сви знамо како су завршиле такве приватизације“.

– Не треба пуно подсјећати ситуацију са монтенегро аирленсом када се дугови нагомилају онда више нико не може да помогне. Према томе за спас државних предузећа као што су Институт Симо Милошевић,4 предузећа Жељезнице Црне Горе, Плантаже, Мељине, Лука Бар потребна је одлука да ли су држави потребна или не и угледати се на земље региона које су имале сличне проблеме али су успјели да сачувају свеје стратешки значајне компаније. По неком здравом економском размишљању у колико већински власник као држава увиди да није успјешна у вођењу тих предузећа прво се предузеће очисти од дугова па се онда понуди потенцијалним инвеститорима како би се постигли што бољи услови успјешне приватизације. Како сада ствари стоје све се нажалост ради како би се вриједни ресурси игубили а онда преиспитивале приватизације када обични нико није крив- закључио је Вучинић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: