Вучинић за ИН4С: Главни покретачи успјешне економске политике су људи

Након промјене власти, ми смо спознали да им економија Црне Горе и није била најважнија а они на практичном примјеру да ипак има бесплатног ручка, и то у спушком затвору. Свједоци сте да су и за ове 2 године откад је дошло до промјене власти, испливали многи људи који су показали да знају да раде, који су стабилизовали многа државна предузећа па сада видимо другачије билансе, истакао је у интервјуу за ИН4С Максим Вучиић,  лидер Радничке партије и посланик у Скупштини Црне Горе.

Како бисте описали тренутно економско стање у Црној Гори?

На жалост у Црној Гори не морате бити министар финансија да бисте закључили да економско стање није добро. Модел економије који је заснован на урушавању индустријских гиганата, расту увозне зависности и све већем учешћу услужних дјелатности у БДП-у државе никако не доприноси јачању економије и повећању животног стандарда становништва. Поред погрешног економског модела, имали смо и 30-годишњу недисциплину у трошењу државног новца кроз девастацију државних ресурса, ненамјенско трошење средстава и сл. Од 2020 године, поред интерних фактора који су утицали на економску депресију, имамо и екстерне факторе у виду пандемије и рата у Украјини који су успорили читав свијет и проузроковале високу инфлацију. Као посљедицу свега тога имамо врло лош животни стандард грађана, висок одлив младог становништва које своју срећу тражи на неком другом мјесту.

Да ли можемо рећи да се економија Црне Горе опоравила од пандемије Корона вируса?

Као што сам рекао, након пандемије наступила је друга ,,непогода“ у виду сукоба у Украјини која је проузроковала тектонске промјене на берзама, посебно кад су цијене енергената у питању. Све то је домино ефектом проузроковало високе стопе инфлације, раст камата који је послужио као средство у борби против инфлације а на крају и раст цијена основних животних намирница што је највише погодило грађане. Ми данас не можемо подвући црту кад су престали ефекти пандемије а почели ефекти ратне кризе, што на крају крајева није ни важно. Важно је наћи рјешења да се ефекти ублаже и олакша грађанима свакодневна борба са све већим издацима. Мишљења сам да је о опоравку врло рано говорити и да нам предстоји и даље период борбе и неизвјесности.

Који су главни покретачи успјешне економске политике?

Главни покретачи успјешне економске политике су људи. Економски струцњаци са добрим намјерама који живе међу нама и они који су расути по свијету. Наглашавам са добрим намјерама, јер то искључује многе “експерте” који су 30 година из удобних фотеља подгоричког економског факултета имали тапију на усмјеравање црногорског економског правца. Након промјене власти, ми смо спознали да им економија Црне Горе и није била најважнија а они на практичном примјеру да ипак има бесплатног ручка, и то у спушком затвору. Свједоци сте да су и за ове 2 године откад је дошло до промјене власти, испливали многи људи који су показали да знају да раде, који су стабилизовали многа државна предузећа па сада видимо другачије билансе. Многи од њих су били етикетирани да су партијски кадрови и да би други требало да им оцјене ниво ,,експертизма“ да би били подобни да преузму руковођење предузећима у већинском државном власништву.

Са којим изазовима на економском плану ће се Црна Гора сусрести у наредном периоду и зашто?

Црна Гора је константно у изазовима, како на политичком, тако и на еконосмком плану. Примарни циљ је обуздавање инфлације и обезбјеђење одрживости јавних финансија. Стручњаци који раде у Министарству финансија треба да направе квалитетну анализу ефеката програма Европа сад који је са једне стране повећао зараде запослених али направио негативне ефекте по буџет фонда здравства, по општинске буџете и слично. Ја нијесам економиста по струци и дигао сам руку за тај програм, али то не значи да не би требало сагледати све ефекте и осврнути се критички на њега ако је потребно. Та анализа ће, сигуран сам допринијети квалитетнијем планирању буџета у будућности. Висок ниво задужености у односу на БДП за Црну Гору представља константан економски изазов који нас прати од 2006. одкад се експоненцијално повећава задужење. Данас је Црна Гора задужена преко 4 милијарде евра, од чега је по посљедњим подацима којима ја располажем 25% дуга по основу кредита са варијабилном каматном стопом што представља велики проблем имајући у виду константан раст Еурибора током 2022 године. Економски изазови ће бити све већи док год не окренемо смјер кретања. Морамо промјенити економски модел, 20% покривености увоза извозом је премало и тај податак имамо пред очима годинама али нико не покушава  да то промјени. Не можемо концентрисати сву економију у један град и у приморске градове на период од 2 мјесеца. Неопходне су инвестиције, неопходно је створити услове да велике фирме додју у насе градове, да оживе сјевер, да озиве Никшић. Неопходно је улагати у развој села о чему је из Радничке партије више пута писано. Имамо позитивних примјера у окружењу и морамо се покренути и дати иницијативу јер нико нам са стране неће ријешити.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: