Вујошевић: Станковић је „мртав“ без подршке Савјета, пријатељи се са Шарићем (ВИДЕО)

Предсједник Атлас групе Душко Кнежевић објавио је комплетан снимак разговора са секретаром Врховног државног тужилаштва Ненадом Вујошевићем, који му у телефонског разговору објашњава да је Ивица Станковић „отписан“ и „мртав“ те да не може добити подршку Тужилачког савјета да опет буде изабран за првог човјека Тужилаштва.

У разговору, Вујошевић наглашава да се син Ивице Станковић жени са ћерком Дарка Шарића, те да не очекује да ће бити позван на свадбу, упркос кумовским везама.

Такође, у разговору, Кнежевић тврди да је Станковић слао људе из подземља, како би га замолили да не објављује снимак разговора са Вујошевићем. 

Вујошевић: Он мора да поднесе захтјев судији.

Кнежевић: Па поднио је, поднио.

Вујошевић: Онда истражни судуја одређује оће ли да се на нешто стави хипотека, он или онај брат да стави.

Кнежевић: Не знам што ће му дати, али он је поднио све то. 

Вујошевић: Поднио је за хипотеку, је ли? Ја сам јуче звао Бориса Савића, он рече да овај мора хипотеку да поднесе и онда да тужилац да сагласност да се пусти.

Кнежевић: Чуо сам да ти је пословођа (Ивица Станковић) мртав скроз.

Вујошевић: Нема, он је отпао. Избацили су га. А ако ово објавиш ти би само мене за*ебао.Он је ионако мртав, отписан. Једино би мене спржио. Шта ћеш, нећеш ваљда друга свог, а толико смо времена провели заједно. Ја остајем ту, твој човјек. Немој мене болеснога овако, знаш да примам терапију.

Кнежевић: Мене питају људи коме да се тамо јаве за обрачун камате. Ја, рекох Милу Ђукановићу. 

Вујошевић...(Смијех) А овај је мртав, потпуно. Они га неће. Он сад лобира код свакога. Он је отписан. Још мјесец дана и нема га више.

Кнежевић: Дошао ми је преко подземља да пита може ли да се не пушта то..(снимак). (питао Станковић)

Вујошевић: Он ти послао неког?

Кнежевић: Аха. Јесте. У Београд.  

Вујошевић: А то му син, чим ожени ову малу.

Кнежевић: А је ли?

Вујошевић: А јесте, јесте. Свадба ће да буде. 

Кнежевић: Ајд, са срећом.

Вујошевић: Дали су му џип, најновији, ПГ бијели, вози по граду. 

Кнежевић: Има да пуцаш.

Вујошевић: (Смијех) Неће мене звати, јер га нијесам ни ја звао кад ми се Анђела удавала. Испустили смо га грешком. Тад је био судија Вишег суда. И ако смо били кумови, неће ме звати на свадбу са Шарићем. Ја га заборавио грешком, то не може да ми опрости. Па немој то да пушташ без мене, само мене пржиш, не можеш ником тиме ништа постић. Нећеш ваљда друга свога. Ево ја све чиним.

Кнежевић: Расплака ме. Ја сам страшно осјетљив. 

Вујошевић: Што веле Зећани, „болећи“.

Кнежевић: Да, да…Ти не схваташ да је рат. 

Вујошевић: А ја схватам да је рат .

Кнежевић: Сваки војник је…. Знаш шта каже Стаљин? Сваки војник је само статистички податак. 

Вујошевић: А чекај, као си оно говорио, кад је борба слонова а само страдам ја, или тамо неки миш.

Кнежевић: Па, добро, што ћемо сад. Револицуја не бира.

Вујошевић: Нећеш то пуштат ради мене? 

Кнежевић: Нећу, нећу ради тебе. 

Вујошевић: Е чуш…(смијех). 

Кнежевић: Треба нам један инсајдер из Тужилаштва. 

Вујошевић: А какви инсајдер. Што ја имам још да кажем, ја не знам ништа. 

Кнежевић: Па, како не знаш? Ти знаш све. 

Вујошевић: А што знам ја? Ја не знам ништа. Ја немам неке податке па да сам инсајдер.

Кнежевић: Знаш кад су једном на Атлас центру и сниме га ови да ће се уградит једно 12 милиона. И он каже овоме, „немој да си пизда, немој сад да се плашиш кад одеш код Кнежевића. Да ти кажеш да ти немаш појма, да је то кључ у руке и да ти не знаш ништа о томе“. Ја му пустим то и донесем му, знаш. А вели, „ја сам ти стари аветни чојек којем је Сибир и руска зима потпуно испрали мозак. Ја не знам што причам на телефон“. Ни мање ни више него 12 милиона. 

Вујошевић: Тражио? Аоо…

Кнежевић: Да. Са Словенцем, како су се клали за Атлас капитал. То сам се се замјерио „Грандовцима“, па Челебићу што сам дао Дану Петровићу посао. Ту би се Дано убио да није добио тај посао. Није баш храбар у овој ситуацији, али добро. 

Вујошевић: А овај мој пословођа (Станковић) са Челебићима се дружи. 

Кнежевић: А то све због Душка, сигурно.

Вујошевић: Е, не знам. Чуш, са Челебићима се дружи. 

Кнежевић: Кад дође револуција, биће пријеких судова. 

Вујошевић: Вјеруј ми, ја кад сам разговарао са њим….

Кнежевић: Ма, какви, тјерај га… Не треба да буде упућен ни у шта…Зато што зна да си ти курир. Зна да си курир од пословође (Станковића). 

Вујошевић: Мени он каже, „ти ово сам тражиш“. А ја кажем, не тражим. Сад сам био код њега у Игало. Малоприје сам из Игала дошао. 

Кнежевић: Можда ти он да понуду да ми донеш. (Катнић)

Вујошевић: То пословођа (Станковић) или овај други?

Кнежевић: Не овај, овај је без мозга (Катнић). Какав пословођа (Станковић)?

Вујошевић: Пословођа (Станковић) се не пита ништа. И то ти ја велим, толики је страх код њега. Ево све иде, види да нема подршку. Иде октобар, то је за мјесец дана. И он је у толикој паници сад…

Кнежевић: Замисли тај страх… Замисли нико не смије да се јави на конкрус.

Вујошевић: Ее, замисли. Нико није предао. Па шта си овима рекао, кад су ти послали то, да нећеш обављиват?

Кнежевић: Којима?

Вујошевић: А овима што их послао пословођа (Станковић).

Кнежевић: А то…А ја сам рекао…А ја сам знао, имам ја добру комуникацију с њим. Тако да… Али опасан кримос. 

Вујошевић: А звао ме после онога десет пута. Да те зове, па јеси ли био овамо… Па рекао сам му „јесам, објави ону најаву, и онда чекамо“. Добро је што ниси ништа. Пушти тога Деја.

Кнежевић: Ја то само радим због Деја. Али тебе бих спржио само да знаш. Немам  више никакву милост преко икоме у Црној Гори. 

Вујошевић: Па, вала, нисам ти ја ништа нажао учинио. 

Кнежевић: Па, ниси, ниси. Али требаш ми сад да те искористим. Да те мало вежу, да те воде с марицом, да видиш како је.

Вујошевић: Шта има мене марицом да возе..Могу за к*рац да ме ухвати. 

Кнежевић: А па још боље. 

Вујошевић: А што мене да воде у марицу?

Кнежевић: Био би главни ко Миго, можда би тебе на споредни улаз извели. Покушај ти ово да завршиш, да живу главу спасиш.

Вујошевић: А јесам брате, директно сам пошао код њега.

Кнежевић: А рекао си ми у понедељак да ће да га пусте (Лакића), а данас је петак. 

Вујошевић: А има сад процедура. 

Кнежевић: Ти ниси читао ону арбитражну тужбу. Ниси читао оргинал, да видиш кривичне пријаве против Ђукановића и свега тамо. Ја више немам никакв пардон према држави Црној Гори. Је ли ме схваташ? Друго, имам подршку Евроспке уније да раскринкам корупцију у тужилаштву и судству. Према томе, ја немам више никакав пардон. То је Црна Гора. Све ја то архивирам и шаљем Европској комисији, имена, презимена људи, све, све….Све се то сад архивира. Па ћеш да видиш сад кад падне кредитни рејтинг Црне Горе, па имају двије милијарде међународних арбитража, 700 милиона за Комбинат, двије милијарде Хипо банка, 500 милиона сад ових, и 196 милиона су већ изгубили. Знаш ли ти то. Знаш ли ти то?

Вујошевић: Не, нисам знао.

Кнежевић: Они имају дивље адвокате. Чуш, црногорски адвокати. 

Вујошевић: Ј.бо те Бог…

Кнежевић: Али добро. Мора и томе доћи крај. Ништа, чијемо се. 

Вујошевић: Добро, нећеш ово сад ….(неразумљиво)

Кнежевић: Ја ћу те обавијестит кад будем пустио. Рећи ћу ти два три сата прије него што пуштим. 

Вујошевић: (Смијех) Два, три сата, не но, два три минута. Чуш, два, три сата. Рекао си два, три дана. Нећеш ваљда за мене ништа пуштат, кад је овај мртав.

Кнежевић: Па, колико ти треба времена да те обавијестим раније? 

Вујошевић: А немој брате пуштат. Јеси рекао сад да нећеш пуштат због мене. 

Кнежевић: Оћеш да пуштим теби да видиш сам како изгледаш на снимку?

Вујошевић: Како да пуштиш?

Кнежевић: Да пуштим теби приватно. 

Вујошевић: Ајд, пушти ми на овај, да видим. 

Кнежевић: Добро…кад га доћерају, морам да избришем неке….

Вујошевић: Јеси рекао сад да нећеш због Дејана да пушташ..?Сад опет кажеш да ћеш да пушташ.

Кнежевић: Па, он је већ спреман, само пристиснем дугме и иде ракета. Не могу сад да шаљем сиров материјал. 

Вујошевић: А што ћеш постићи? Која ти је корист? Да направиш мени штету? Која ће теби то бити корист… Не знам….

Кнежевић: Па ако иду на ово, да овог поставе на годину дана, Тужилачки савјет, како се то зове,…

Вујошевић: А које, јадан, које године дана…Њега су отписали…Он није предложен уопште..Њему 7. истиче мандат…

Кнежевић: Не могу да да поставе новога….

Вујошевић: Али њему истиче 7. То уопште није да ће он бити…

Кнежевић: Па, не може у Парламенту да прође нико..

Вујошевић: А њему на Тужилачком савјету је пола против њега. Њему се контрирају тамо. Сад није могао да му прође један тужилац, тако су га изиграли…Знаш да је пола Савјета против њега. Он је мртав, нема…Њега заборави...Ако би објавио само би мене нагрдио. А мислим да ти није фер мене да нагрдиш. Ајде да сам здрав, па ајде…

Кнежевић: Ма какви, ти би био јунак, јеси ти луд….

Вујошевић: Био би јунак, страшан…И поридица и џафер и све оде у п..ку ма.ерину. 

Кнежевић: И мени је све отишло исто…Кућу су ми одузели, имовину су ми одузели, све ми блокирали. Приводе ми људе, малтретирају ми директоре..

Вујошевић: Све ћеш ти то вратит, главно је да си здраво…

Кнежевић: Нико те не познаје, сад ће сви да те знају….

Вујошевић: Е, јест…. Да ме знају страшно, да буде страшно за породицу цијелу и ћерка да ми остане без посла…Ја то не бих твојој ђеци направио, а ти како хоћеш.

Кнежевић: Па ја знам, да ти не би…Али ипак, расписана је потјерница за мном, а ти сједиш у тој институцији…

Вујошевић: А што ти могу, ухватит за к**ац, ати сједиш и уживаш. Ти си велики играч. Имају велики и мали играчи. 

Кнежевић: А није, ја се тресем од Катнића..

Вујошевић: А (смијех) јесте к**ац, ти сједиш ту и возиш бицикло сваки дан. Не за*ебавај.

Кнежевић: Тресем се од Катнића….

Вујошевић: Чувају те све службе, и за*ебаваш се са сваким. Пушти….

У наставку послушајте снимак разговора:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: