Вујичић: Миланковића наука сврстала у сам врх највећих умова 20. вијека
Као што муња у тамној ноћи обасја путнику цео хоризонт пред њим, тако се таквом муњом у мозгу генијалног човека отварају у науци нови видици и откривају нове области науке.
Милутин Миланковић
Синоћ је у оквиру манифестације „Дани српске културе“, коју амбасада Републике Србије у Црној Гори организује поводом обиљежавања Дана државности Републике Србије – Сретења, проф. др Борко Вујичић одржао предавање „Милутин Миланковић у свом времену“.
Вујичић је истакао да је Милутин Миланковић први доктор техничких наука међу Србима.
„У Београду 1993. године када сам помињао помињао Миланковића питали су ме ко ти је тај. Колеге на факултету на којем је предавао нису знали ко је“, казао је Вујичић.
Према његовим ријечима, Миланковић је само уз помоћ папира и оловке математички објаснио узроке, настанак и трајање ледених доба на Земљи, доказао везу између небеске механике и климе на Земљи.
„Од 1911. године почиње се интересовати за проблеме које сам као појединац може да ријеши. Проучавајући климатологију Миланковић је ријешио мистерију ледених доба, али је први узроке тражио на небу. Рјешавање тог проблема је изискивало огромно знање из физике“, казао је Вујичић.
Он је казао да је наука одавно Миланковића сврстала у сам врх највећих умова 20. вијека.
„Свјетска наука га је уврстила међу пет највећих научника 20. вијека, а НАСА међу 15 умова свих времена који су се бавили планетом“, нагласио је он.
Ипак, казао је Вујичић, има много тога занимљивог из његовог живота о чему се мало зна.
„Избија Велики рат. Ухапшен је. На свадбеном путовању бива ухапшен у Аустрији и одведен у логор. У децембру 1914. одлази у Будимпешту и запошљава се у библиотеци мађарске академије наука. Ту је поставио основе теорије. Доказао је да Марс има екстремно ниску климу. Бавио се и климатским условима на Меркуру и Венери. Знао је температуру на Мјесецу као и трајање дана на том сателиту. Након рата вратио се у Београд гдје је изабран за професора небеске математике“, рекао је он.
Вујичић је казао да је Миланковић био један од ријетких професора који је одбио да потпише квислиншки „Апел српском народу“ за вријеме окупације у Другом свјетском рату.
„Био је члан Српске краљевске академије од 1920. а Југославенске академије знаности и умјетности од 1925, почасни члан Матице српске од 1927, потпредсједник Српске академије наука од 1948. у три мандата, члан Академије природних наука у Халеу„.
Он је казао да су научници су преименовали кратере на Мјесецу и Марсу по њему.
„Данас се по Миланковићу називају кратери на тамној страни Мјесеца и на Марсу, један планетоид у астероидном појасу, неколико међународних манифестација, као и бројне улице, школе и организације у Србији“, казао је Вујичић.
Вујичић је казао да је Миланковић творац досад најпрецизнијег календара, у којем је календарска година свега двије секунде дужа од садашње године. Казао је да је на Васељенском сабору у Цариграду 1923. његов календар прихваћен, али не и у потпуности примјењен.
„Миланковићев календар је до сада најпрецизније урађен календар. Грегоријански је садржавао два крупна недостатка: за годину је узимано да има 365 и 1/4 дана и да 235 лунарних мјесеци представља тачно 19 соларних година“, казао је Вујичић, додавши да је Миланковићев календар требало кориговати тек послије 28.800 година, али, да ни до дана данашњег, иако је у суштини прихваћен на Свеправославном конгресу 30. маја 1923. године у Цариграду, никада није заживио.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Вујичић је казао да је Миланковић творац досад најпрецизнијег календара, у којем је календарска година свега двије секунде дужа од садашње године. Казао је да је на Васељенском сабору у Цариграду 1923. његов календар прихваћен, али не и у потпуности примјењен.
Istinu u koliko je nauka zna treba razdvoiti od stvarne istine Boga .
Savremeni propagatori globalnog kalendara nemaju sto da traze u Pravoslavlje.
Pitanje kalendara nije pitanje politike a svodi se na to,a sa bogoslovske strane na naucno dogovoru.
Ako je papap 1054 napravio odpanistvi a to 1582 dostize vrhunac i formalna negacija stare Crkve.
Vremensko uskladjivanje kalendara je samo izgovor ili sredstvo,a sustina promjene kalendara je uzurpiranje prava na odredjivanje nacina racunanja vremena.
Tacnije racunanje vremena je povod,stvarni uzrok je navodnog kalendarskog spora prozelitska namjera!
Politicki smisao izmedju dva kalendara julojanskog i greogorijanskog u nama se otkriva i u sukobima starih i novih ,to jest istoriskih i politickih-nacija na prostorima bivse Jugoslavije.,koji jeste posredan,ali i neposredan nastavak geopoliticke strategije vatikanske zapadnoevropske politke.
Naivno je zaista misliti ,da samo zbog toga sto julijanski kalendar u 128 godina akkomulira gesku od jednog dana, razlog za promjenom,ili gregorijanski tu gresju pravi tek na svakih 3300 godina,i sto je priblizniji tropskoj godini od julijanskog kalendara.
Tako su nazalost mislili i uceni Srbi u Kraljevini Jugoslaviji,zbog koje SU BILI SPREMNI SVE DA ZRTVUJU, I SKORO DA JESU.
Nasi politicari ali i Crkva je bila toliko nadahnuta tom drzavaom da je bila spremna na takozvanom Svepravoslavnom kongresu 1922 u Carigradu ponudila svijetu alternativu Milankovicev kalendar.
Milankovicev doprinos svjetskoj nauci je poznat i priznat oko toga nema spora ,narocito je to danas trend mada to malo ko javno kaze: PRORACUN CIKLICNIH KLIMATSKIH PROMJENA, na Zemlji.
Zasto su nasi ljudi SPC, koja ni tada nije bila bez uticaja politke,ustupili mjesto bogoslova jednom fizicaru ili kosmologu meteorologu gdje je najvise pokazao,da raspravlja o pitanju vjere i vjerskom kalendaru i pokusaj izjednacavanja paravoslavnog i rimkokatolickog,i uvodjenje oba u navodno doba tacnosti,.je veliko pitanje ili bolje reci nasa naivnost i balkanski pozitivizam,srpskojugoslovenskog vanhriscanskog internazionalizma ,koje se danas ispoljava kroiz ekumenizam,
Vriijeme zemno i sudbina ljudska ,dava obraza najvise ludosti.
Тесла, Миланковић, Пупин… Понос српског рода