Вукчевић државни секретар за културу: Јавно дајем обећање да ћу дати допринос да се сви диве нашој култури

Редитељ и редовни професор Универзитета Црне Горе Никола Вукчевић саопштио је да је прихватио позив да буде државни секретар за културу у Министарству просвјете, културе, спорта и науке.

„У процесима који се дешавају, одабрао сам активну улогу, која ми је и до сада била својствена. Иако сам планирао да, од ове године, успорим темпо у будућој каријери и послу, јер сам, послије 18 година рада на Универзитету стекао звање редовног професора и истовремено, након пет година, успио да окончам снимање захтјевног играног филма, у најкомпликованијој пандемијској години наших живота, те да се мало више него до сада посветим својој породици и малом породичном винограду – одлучио сам се да прихватим овај позив у интересу наше струке, те у јавном интересу – и да покушам да пружим допринос и будем дио нових рјешења„, навео је Вукчевић на Фејсбуку.

Поручио је да ће подржавати све оно што је у досадашњој институционалној култури рађено добро.

„Својом новом улогом, подржаваћу појединце и тимове који су остваривали резултате, те пројекте и процесе који су се показали значајним. На другој страни, као неко ко деценијама партиципира у пословима културе, унапређењу стандарда и академском образовању умјетности, вјерујем да имам право да кажем да познајем процесе и изазове умјетничке и културне сцене Црне Горе, те да ћу знати да дам свој пуни допринос у реформи наслијеђеног. Неколико ствари сматрам предусловима за ангажман на овој позицији, а то је да канцеларије ресора Културе остану на Цетињу и да наставимо да оживљавамо нашу Пријестоницу, затим, да се буџет за културу повећа у границама могућег и да – конкурси за сва руководећа и мандатна мјеста у ресору и институцијама културе постану јавни и транспарентни, што до сада није био случај по питању кадровских рјешења. Наведено није мали почетни задатак и у томе ћу истрајати“, додао је он.

Вукчевић је казао да ће нејгове активности бити првенствено усмјерене на хитне, средњорочне и дугорочне циљеве, те поручио да ће сваком од тих циљева, са аспекта своје надлежности, поставити захтјевне рокове, не би ли убрзали темпо рада.

„Хитним тј. приоритетним циљевима, свакако сматрам намјеру ублажавања последица епидемије коронавируса у пословима струке (у ургентном и аналитичком дијалогу са циљним групама: репрезентативним удружењима и струковним удружењима, представницима јавних институција и заинтересованом стручном јавношћу – од стваралаштва до културне баштине и креативних индустрија), а затим транспарентне конкурсе за управљачка мјеста и пројекте.“

Средњорочни циљеви ће се, додао је, односити на побољшање генералних услова за рад умјетника.

„Преиспитивањем постојеће законске регулативе репрезентативних, умјетничких и еснафских удружења, спрам регионалне и ЕУ праксе, са циљем културне демократизације (постојећа удружења умјетника, поготово она репрезентативна, регистрована су као НВО; треба провјерити колико је то квалитетно рјешење); потом, кроз јачање културних институција, децентрализацију, отварање дијалога, иницијативе ка цивилном сектору као важном, рационалном, савременом и креативном партнеру процеса у Црној Гори, те кроз јачање међународне сарадње и препознатљивости црногорске културе.“

Дугорочни циљеви ће се, поручио је Вукчевић, односити на успостављање захтјевних културних критеријума у националним оквирима.

„Почев од минимизирања кича и шунда (кроз законску регулативу и пореску обраду) до укупног преиспитивања законске регулативе, примјену европских стандарда и добре свјетске праксе у култури: извршити евалуацију постојећих јавних политика, стратегија, програма, модела и институционалног оквира финансирања и јавног интереса културе у Црној Гори, те унаприједити их квалитетнијим рјешењима; унаприједити сарадњу по питању независне културне сцене, као веома важног чиниоца културе и умјетности, те јачања капацитета за потребама културе особа са инвалидитетом, културе и потреба дјеце и младих, као и јачања кадровске политике.“

Ништа од наведеног, како је казао, није једноставан процес.

„Очекујем партнере у свим лицима заинтересованим за реформу ових питања, у јавном интересу; на другој страни – јавно дајем обећање да ћу бити квалитетан партнер да саслушам и дам допринос. Креираћемо транспарентне процедуре које ће нам у томе помоћи.“

Вукчевић је истакао како сматра да је култура једна од најпотентнијих грана црногорског друштва, те да је сигуран да се од ње може стварати окосница просперитета, а од свих културних посленика и умјетника, наши најбољи репрезенти, задовољни својим статусом и могућностима.

„Овом приликом нећу помињати колико дефицита и проблема постоји у култури; рећи су само да ћу потенцирати шансе и могућности с којима Црна Гора своју културу може валоризовати боље, стварати услове у којима постајемо земља свјесна пуног капацитета блага своје културе и ширине различитости, која своју културу чува, развија и цијени, а да сви они који нам долазе у Црну Гору, долазе и због културе: да је виде, да је чују, да је осјете, да је памте, да је пожеле – и да нас због ње, још више цијене и да нам се вараћају“, навео је Вукчевић.

Истакао је да сав рад у интересу јавности сматра мјерљивим.

„Ишчекујући формализацију именовања на ову позицију, позивам вас да пратите мој будући рад и укупан рад ресора културе на Цетињу, те читавог Министарства, да га одмјерите, да нас критикујете, да нам дајете приједлоге, коментаре и сугестије и да се осјетите важним и корисним фактором због којег сам се прихватио ове дужности – да сви скупа радимо за грађане Црне Горе и наш бољитак. Ова страница ће убудуће бити мој лични канал комуникације са свим питањима на ову тему, уз све званичне и постојеће канале комуникације које имају како Министартво тако и ресор културе. Укупне наведене процесе именовао сам појмом Демократизација културе, са циљем да им се сви скупа приближимо на најквалитетнији начин“, написао је Вукчевић на Фејсбуку.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: