Вукићевић: Је ли могуће да смо дошли у стадијум гдје „наши људи“ мисле да се само антисрпством може градити политичка каријера?
1 min read
Лидер Покрета Слобода народу, Бошко Вукићевић (Фото: Дан)
Актуелна политичка ситуација у Црној Гори је урнебесна, успоставља се антидемократски систем према којем је воља народа посљедња рупа на свирали. Слиједећи актуелни тренд на којем инсистирају западни центри моћи, не би ме изненадило да се у нашој необичној држави успостави и формално правило: да они који су освојили најмање гласова на изборима морају да владају. Или једно друго: да само они који званично потпишу да ће слиједити интересе западних држава, а не сопствених грађана, треба да буду носиоци власти.
Но, у овом нашем Апсурдистану запела ми је за око једна друга ствар, која се састоји у систематском бјежању људи, политичара, од самих себе, од својих предака, од сопствене суштине. Здравко Кривокапић је најочитији примјер таквог понашања: узео је профа српске гласове како би, дохвативши се фотеље, спроводио махом антисрпске политике, као и политике задовољења личних и породичних интереса.
Елем, такав тренд могао се уочити и у јучерашњем интервјуу млађаног, али ипак бившег, министра финансија. Знам момка, симпатичан ми је био, прије свега нека његова наивност и простодушност (бар сам у вријеме нашег друговања тако мислио). Међутим, не знам чему тај константан политички труд да неким керберима бившег диктаторског режима, или пак неким извањцима, докажеш да си оно што нијеси? Чему тај упоран бијег од српства и од коријена? Чему то правдање да баш и нијеси толики Србин коликим те нека шовинистичка булумента, можда, доживљава? Коме се ти правдаш, друже? Каква баба ДПС-овка, какав Јаков монтенегрин, каква жалосна правдања? Која је то несрећна политика и који су то притисци који човјека натјерају да јавно себе представља оним што није, одричући се завјета предака?
Је ли могуће да смо дошли у друштвено-политички стадијум у којем неки, условно речено – наши људи, мисле да се само на антисрпству, отвореном или прикривеном, може градити политичка каријера? То слободни људи не смију допустити. И неће. Знамо ко смо и шта смо и знамо да смо своји на своме.
Пише: Бошко Вукићевић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Уби нас чињеница да смо ми, Срби, превтрљиви. Прво, збуњени. Учили смо искривљену историју. Друго, опортунисти (постали) – изгледа да је све што је у нас ваљало побио Шваба, Енглез или Броз. Треће, писац ових редова који је био на мјут док су правили неуставну Владу сад је одједном нешто мало, ето – тако, проговорио. А проговорио је глупост. Сви знамо, није открио топлу воду, да се у ЦГ само на антисрпству може градити каријера коју признају наши колонијални управници.
Mislim Vaso da nas baš ubiše diplome tipa doktora Čirgića Adzića.iRastodera….a tek diploma pressednika trećine građana CG sa prosjekom 6.25. To su diplomčine a ne.diplome.
PI, stvarno
Ubi nas ne znanje, koje se ne mjeri diplomama…
Nazalost