Вукићевић: Најстрашнија „тековина“ недемократског угуравања Црне Горе у НАТО

„На годишњицу НАТО агресије на СРЈ обавезујуће је истаћи неколико ствари. Као прво, треба нагласити да одлука о уласку Црне Горе у НАТО, коју су донијеле западне елите док је тадашњи црногорски диктаторски режим био извођач радова – не само да је била антидемократска, јер није поштовала већинску вољу народа, већ је за црногорске грађане била и понижавајућа. Она је била понижавајућа у смислу што се радило о преседану – да НАТО под своје окриље прима државу чије је становништво претходно бесомучно бомбардовао и убијао“, казао је у коментару за ИН4С, дугогодишњи АНТИНАТО активиста и политички аналитичар Бошко Вукићевић. 

Иако је, како је подсјетио Вукићевић, постојао значајан отпор на улици и другдје, од стране политичких партија и нестраначких организација, како би се такав недемократски и суштински неморалан наум спријечио, он очигледно није био довољан. У циљу војног заузимања Балкана у антируском сценарију, историјски највјернија руска савезница је „угурана“ у НАТО, а народима Балкана је од стране западних елита послата порука: основна правила демократије и људска права за њих не важе, тј. да се једно од фундаменталних питања за њихове државе може донијети без слободног референдума и њихове сагласности. То је вјероватно и најстрашнија „тековина“ недемократског угуравања ЦГ у НАТО, која ће имати далекосежне посљедице по развој демократије у нашој земљи.

„Након пада злочиначке диктатуре у августу 2020. године, накнадне власти су без поговора прихватиле спољнополитички курс Мила Ђукановића и његове клептократије. Безусловно прихватање чланства Црне Горе у НАТО било је, према неком неписаном правилу које су преко својих медијских релеја емитовале нове политичке елите, примарни услов за опстанак нове власти и за наклоност западних амбасада које и даље неформално управљају нашом државом. Иако је таква теза упитна, а истовремено представља и добар алиби нових политичких елита за негирање идеја литијског покрета – и у оквиру њеног заступања би политичари морали да покажу одговорност и сачувају лично достојанство“, наглашава Вукићевић и додаје:

Рецимо, ако се неко до јуче принципијелно противио чланству Црне Горе у НАТО, он не би смио од данас, у улози министра или неког другог значајног руководиоца, да се представља као НАТО -јастреб и антируски фанатик. Тј. да у новој улози буде „већи католик од папе“. Јер, прихватајући неки прагматизам и раније одређена правила и обавезе, одговоран државни званичник би понекад нешто могао и прећутати у званичним приликама, а каткад нешто и другачије формулисати у односу на западне колеге. У супротном, негдашњи анти-НАТО активиста а садашњи НАТО -јастреб и антируски фанатик, у улози министра испада не само непринципијелан, већ и смијешан у очима јавности.

Значајан пад подршке грађана чланству у НАТО не представља изненађење, имајући у виду актуелна дешавања и настајање мултиполарног поретка. Што се тиче даљњег опстанка Црне Горе у НАТО, а и саме будућности те војне организације, много чега ће зависити од развоја геополитичких околности. Прије свега од исхода сукоба у Украјини, али и од резултата овогодишњих избора у САД. Мишљења сам да ће и један и други резултат фаворизовати спречавање избијања великог свјетског сукоба и настајање другачије безбједносне структуре у Европи, у којој ће и Црна Гора пронаћи своје мјесто, које вјерније одражава вољу њених грађана.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: