Вукићевић: Нека се и “дукљански вилењаци” радују с нама уз пјесму “Весели се српски роде”
1 min read
Пише: Бошко Вукићевић
„Весели се српски роде!“ је постала омиљена народна пјесма у оквиру свих српских земаља. С одушевљењем је пјевају у Црној Гори, Србији, Српској и другдје: од радника и сељака, до интелектуалне елите и врхунских спортиста.
Она, одиста, обједињује читав српски народ, прије свега јер пјева о радости и слободи; она је својеврсна српска „Ода радости“. И, заиста, све похвале брачном пару Црногорчевић, о. Ивану и Даници, на овој дивној пјесми која ће имати значајну улогу у будућем процесу зближавања српских земаља.
Но, колико нас год радовало весеље нашег народа уз лијепе стихове и музику ове пјесме, толико нас чуди и забрињава туговање и депресија неких наших суграђана током извођења дате нумере. Зашто они пате и тугују само зато што се неко весели?
Рекло би се да након сваког јевног извођења пјесме „Весели се српски роде!“ један дукљански вилењак изврши харакири у чаробним шумама крај Долине богова.
То није добро, нека се радују са нама. Сви наши суграђани. Свима ће тако бити љепше.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Pitam se zašto jednog dana ne dovedete nekoliko psihologa, sociologa, teologa na vašu TV… da obrade temu konvertitstva sa posebnim osvrtom na nacionalno konvertitstvo (predlažem Milu Alečković i Miroljuba Jeftića). Muslimani su konvertirali zbog privilegija koje su muslimani davali „prebjezima u vjeri“. O tome govore i određene sure i ajeti koje niko ne spominje u našoj država a ni u EU. Iako sve to tamo fino piše neko je to proglasio tabu temom. Time nijesu samo promijenili vjeru neego i civilizaciju. Promijenili su svetonazore a svoju agendu su našli u njima svetoj knjizi Kuranu. O tome se gotovo ništa ne piše ali se i ne govori otvoreno. Govor sa tim u vezi je, uvijek, pun licimjerstva a gotovo niti jedna stvar se javno ne naziva pravim imenom. Posebno bi trebalo objasniti nacionalni konvertizam iz ideoloških pobuda. Što se (sem mržnje) time dobija a što se gubi. Kako takvim ljudima pada odstupanje od sopstvene istorije, običaja i kulture… Ipak je to tema za ozbiljne rasprave stručnih i kompetentnih.
Oni se vesele dok E viva-ju. To je njihova himna.
Боле они се радују само Србској несрећи , неуспјеху , завади . Њих је освојила мржња и ти помоћи нема . Чак ни личним успјеху не умију се радовати. Ту им ни Бог не може помоћи јер вјерују у секту ЦПЦ или НВО ЦПЦ. А ко није у Христу тај и није за радовање. „Весели се Србски роде “ постала је химна за сваког Србина на овом дуњалуку без обзира ђе живио.