Вукићевић о афери „Мирна и три амбасадора“: Само слога спашава братство лопурди и дукљаноида

Аналитичар Бошко Вукићевић прокоментарисао је аферу „Мирна и три амбасадора“, додајући да ако има ишта позитивно да је проистекло из поменуте афере, то је чињеница да је она продубила јаз „између дукљаноида и лопурди унутар режимског микрокосмоса“.

„Дукљаноиди очајнички и помамно захтијевају да се поштује њихово елементарно право да бране и шире фашизам и шовинизам. Ако се већ поштују права неких других да буду људи, зашто се не би испоштовало њихово природно право да буду екстремисти и србофоби – резонују забринути дукљаноиди. Лопурде се, с друге стране, прибојавају да би хистерично распламсавање говора мржње и насиља од стране дукљаноида могло угрозити њихове легитимне лупешке позиције. Нарочито стрепе да би дукљански екстремизам могао растјерати добар дио Срба лопурди и опортуниста који обитавају у владајућој странци, а којих није мало“, наводи Вукићевић.

„Ако неко други испољава екстремизам, ја „дипломата“ морам да узвратим истом мјером!“

Зато Марковић, сматра Вукићевић, здраворазумски савјетује: „Добро де, амбасадори јесу погријешили, њихов поступак је неприхватљив, али нећемо их санкционисати.

„Мало нас је, треба да се држимо“. Само слога спашава братство лопурди и дукљаноида – логицира премијер. У читавој ситуацији, најинтересантнији су „аргументи“ којима разни Аџићи, Чарлији, Црногорски покрети и Либералне партије покушавају да оправдају екстремизам Немирне Мирне и Три амбасадора. Наиме, указује се на наводни екстремизам код, условно речено, друге стране и ламентира над сазнањем како, кобајаги, он није санкционисан“, казао је Вукићевић.

Треба опет нагласити, додаје он, да на је поређење двије ситуације у институционалном смислу неприкладно, јер званичних адреса на „другој страни“ заправо и нема, будући да су Срби као радни кадар у државним институцијама непожељни.

„Надаље, паралелизам је непостојећи и у садржајном смислу, јер на „другој страни“ се никад није позивало на насиље нити на спаљивање неистомишљеника, за разлику од случаја Немирне Мирне, коју су и њени неистомишљеници плаћали из сопствених џепова како би им пријетила. Међутим, ако би се двије ситуације и могле поистовјетити, а као што смо видјели – не могу, шта нам поручују дукљански теоретичари: „ако неко други испољава екстермизам, ја „дипломата“ морам да узвратим истом мјером!“ И то је начин на који се „брани држава!“ Какво ли нам лијепо „чојство“ у новој монтенегринској држави предлажу наведени егземплари“, појаснио је Вукићевић.

„Све ћу вас запалити, крви ћу вам се напити!“, рече Мирна

Најзад, „аргументација“ дукљанских екстрема укључује разликовање између реторике у званичним и институционалним приликама, и оне коју индивидуа исказује на друштвеним мрежама.

„Дакле, „логицирају“ ови мозговићи: као службеник институције неко је дужан да се обраћа са: „Уважена господо…“, али када дође кући и одијело замијени тренерком, укључи се на друштвену мрежу – сасвим му је дозвољено да „другачије и креативно“ размјењује мишљења: „Све ћу вас запалити, крви ћу вам се напити!“ То је, укратко, црногорска школа дипломатије коју нам препоручују наведене индивидуе и организације – Дипломатска школа Доктора Џекила и Мистера Хајда!“ Сувишно би било коментарисати колико је све ово бизарно, апсурдно, али и одвратно. Остаје нам да се понадамо да ће ово друштвено лудило бити кратког даха“, закључио је Вукићевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: