„Веома брзо ћемо знати да ли се ради о првом или другом описаном сценарију, а слободним грађанима остаје нада да ће ипак доћи до конституисања власти коју ће чинити савез партија побједница на изборима 30. августа 2020. године. Јер, једино би такво рјешење обезбиједило стабилност нове Владе, а истовремено пружило сатисфакцију свим оним грађанима који су учествовали у сламању диктатуре, али и остали разочарани развојем догађаја у претходне три године“, рекао је за наш портал политички аналитичар Бошко Вукићевић.
Како је истакао у овом тренутку није једноставно процијенити колико искрености има у Спајићевом позиву коалицији ЗБЦГ на разговоре о конституисању извршне власти, тј, да ли су ПЕС, али и Демократе, истински заинтересоване за учешће НСД -а и ДНП -а у будућој Влади. „Јер, ако заиста јесу, поставља се питање зашто од самог почетка нијесу званично позвали коалицију ЗБЦГ на разговоре, већ тај позив долази са великим закашњењем?“, упитао је Вукићевић.
Истиче да би се одговор на ово питање могао пронаћи у спознаји и признању почетне погрешне политичке стратегије, од стране дијела руководства ПЕС -а које подржава Спајића. Односно, како додаје, могуће је да је под прилично великим притиском јавности, а дијелом и сопственог бирачког тијела, Спајић одустао од пројекта суштински антисрпске Владе.
„Имплицитно признање погрешне политичке стратегије не би било необично, имајући у виду да руководство ПЕС -а, а дијелом и Демократа, углавном чине млади и политички неискусни људи“, додаје он.
„Уколико је заиста тако, то би значило да се ствари одвијају у правом смјеру, што се тиче процеса демократизације друштва. Улазак коалиције ЗБЦГ у Владу значио би, с једне стране, одређено противљење вољи западних амбасада, што би представљало пожељан дисконтинуитет у односима Црне Горе и Запада, а истовремено дало на значају легитимним интересима црногорских грађана. С друге стране, обезбјеђивање широке парламентарне већине омогућило би и неспорну стабилност нове Владе. Јер, искуство показује да претходне двије Владе, након пада диктаторског режима 30. августа 2020. године, нијесу биле стабилне можда понајвише из разлога што у њима није било мјеста за партије које формално представљају српски фактор“, јасан је Вукићевић.
Међутим, како истиче, остаје да се види да ли ПЕС, а и Демократе, имају снаге да се успротиве вољи западних амбасада, макар и у минималној мјери, понудом коалицији ЗБЦГ да буде дио извршне власти.
„Уколико таква снага, а можда и намјера, код датих политичких субјеката не постоји, онда би актуелни разговори са коалицијом ЗБЦГ били шарада. Другим ријечима, такви преговори би ПЕС-у послужили само за обезбјеђивање боље преговарачке позиције у односима за Бошњачком странком, традиционалном привјеску криминогеног ДПС -а. У том случају, неискрени преговори са ЗБЦГ би Спајићу искључиво послужили за дисциплиновање корумпиране Бошњачке странке, која тренутно има мегаломанске захтјеве. Такав сценарио би значио још једну скандалозну превару чија би жртва била коалиција ЗБЦГ и њихови гласачи“, закључио је Вукићевић за наш портал.
