Вукићевић: Скандалозни текст Веселинова имплицитно сугерише уништење Цркве и истребљење Срба и православаца

Пише: Бошко Вукићевић

Како је диктаторски режим прогон Цркве и србофобију практично озваничио у програму владајуће странке, тако медији које власт контролише у свакодневним изливима мржње према православљу и српском народу утврђују партијску линију.

У ту сврху режимски медији уобичајено користе познате и времешне домаће мрзитеље, који недостатак интелектуалних капацитета неуспјешно покушавају да надомјесте екстремизмом, и чија поновљена и излизана шовинистичка реторика у јавности готово да више не изазива било какав ефекат, осим евентуалног подсмијеха.

Тако, усљед недостатка квалитетног домаћег шовинистичког материјала, режимски стратези неријетко консултују погодне аналитичаре и интелектуалце из мрске им Србије. Ангажовање аналитичара из Србије, по мишљењу идеолога власти, доприноси кредибилитету и објективности монтенегринске шовинистичке мисли. И тако, наведени српски интелектуалци пристају на пљување по свом народу и на улогу аутошовиниста, подразумијева се, уз одговарајући новчани стимуланс.

Да се ради о стимулансу такве врсте може се закључити из почетних реченица текста Веселинова – „Држава или Црква – ко побјеђује?“, у којима он Ђукановићеве тродеценијске политике апартхејда и пљачкања друштвених ресурса назива „уједињеним регионалним интересима свих народа и сјајном мозаичном културом целог краја“.

Међутим, таква врста новчаног подстицаја није ништа зачуђујуће; њему су подлегле и многе колеге овог професора и бившег министра. Оно у чему се бестидни памфлет Веселинова ипак разликује од осталих текстова српских аутошовинистичких интелектуалаца, је нескривени говор мржње који достиже неслућене размјере и прелази у отворени позив на насиље.

Веселинов црногорској власти предлаже фронтални и беспоштедни напад на Српску православну цркву у Црној Гори. Веселинов сматра да у таквој акцији црногорска држава не би смјела имати никакве милости, а да би отклонио било какве сумње да се ради управо о фашистичкој својој реторици и свјетоназору, он чак наводи и историјске примјере таквог обрачуна: помиње губљење црквене имовине током комунистичких револуција, у нацистичкој Њемачкој и у фашистичкој Италији.

У свом екстремистичком делиријуму професор се са сјетом присјећа и рата против Цркве у Мексику, наводећи бројчане примјере погрома, и очигледно сугеришући црногорској власти методе дјеловања против СПЦ.

Може Веселинов о православљу у Црној Гори мислити шта му воља, али мора разумјети да се Црква не састоји искључиво од објеката, па ни само од многобројног свештенства, већ је она прије свега у вјерном народу који ту Цркву поштује и у коју иде. Стога се и његово „коначно рјешење“ које предлаже у тексту, а које као да је дио неког новог „Мајн кампфа“, мора односити не само на одузимање неке имовине, већ на цјелокупан православни народ у Црној Гори.

Другим ријечима: скандалозни текст имплицитно сугерише уништење Цркве и истребљење Срба и православаца. Можда, помоћу неких нових Голих отока и Јасеноваца. Кривична пријава против Веселинова је, у датој ситуацији, почетни и обавезујући корак који мора бити направљен.

Прочитајте још:

Нацизам режимског „аналитичара“: Веселинов – „Уједињење ЦГ и Србије прижељкују дегенерисани остаци СКЈ и свештенство, СПЦ је ослонац ратног и хладноратног Београда“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: