Вукићевић: Опозиција да се сложи и покрене протесте

Пошто је Апелациони суд потврдио да Медојевић остаје у затвору, цјелокупна опозиција би морала организовати састанке са циљем организације протеста.

Тако би, заправо, морало бити у оним земљама у којима је народни посланик ухапшен зато што је одбио да свједочи. А мислим да такав случај у новијој историји није забиљежен, макар не у Европи, написао је на свом Фејсбук профилу Бошко Вукићевић, политички аналитичар и колумниста.

„Смијешна су и лицемјерна саопштења судских институција, како Медојевић није починио кривично дјело за које би био заштићен посланичким имунитетом и не би могао бити притворен, већ је починио дјело „нижег ранга“ које није ни обухваћено институтом имунитета, и за које је, „само“, „смјештен у затвор“, до даљњег. Љигава су и цинична и правна тумачења „уставних патриота“, како у овом случају законске одредбе нијесу прекршене, већ су искоришћене одређене „рупе у закону“ да би се обавило хапшење посланика“, нагласио је Вукићевић и додао:

„Па зар судије треба да користе очигледне законске мањкавости и „рупе“ како би се обрачунавали са политичким противницима режима и политичаре слали у затвор!? Хоћу да кажем, ако је и постојала законска могућност (због евидентинтних пропуста оних који су закон писали) за овакав режимски бандитизам, зар судије треба да је искористе како би изазивали друштвену напетост и понижавали опозицију!?“

Вукићевић сматра да челни режимски људи имају посебан „пик“ на Медојевића, јер се како истиче он ради о човјеку који је некада похвално говорио о политикама Ђукановића, а данас је један од најжешћих критичара политика власти и „разоткривача“ њених афера, крађа, коруптивних послова.

„Стога се хапшење Медојевића може видјети и као лични осветнички акт шефа режима. Међутим, поновићу: у овом случају се прије свега ради о понижавању цјелокупне опозиције, и у том контексту акт хапшења ваља и посматрати. Порука режима је: „толико смо осилили, и толико нас је брига која ће вам бити реакција, да можемо, кад нам се прохтје, хапсити и људе који вас представљају и које сте изабрали. Било кога“, додаје Вукићевић и истиче:

„Када челни људи свеукупне, међусобно посвађане и исцјепкане опозиције, схвате суштину ове поруке, схватиће и да је солидарност и организација протеста једини излаз. Осим ако нијесу потплаћени за неупућивање солидарности и избјегавање протеста. И за тражење изговора и алибија. Изговоре свако може наћи. Ево, и ја могу рећи: „немам са Медојевићем сјајне односе, негдје смо и лично жустро расправљали, имамо историјат блокова на друштвеним мрежама, а ту је и Устав, итд итд“. И шта онда? Треба ли да кажем: „са Медојевићем сам се свађао, и он због тога треба да лежи у затвору“? Треба ли то да буде логика опозиције: „неко ми се не допада и „забоље ме“ за њега, да ли ће завршити иза решетака“? Или логика мора бити: одговорност, солидарност, принципијелност?“

Вукићевић сматра да Демократски фронт (или неко из осталог дијела опозиције, свеједно) у овом тренутку би морао да сазове састанке са свим опозиционим субјектима ради организовања протеста и грађанске непослушности.

„Само заједничка акција има смисла, парцијални покушаји би били одраз ускостраначких интереса и борбе за гласове на неким наредним Миловим „изборима“. А ко у заједничкој акцији не жели да учествује самим таквим чињењем ће се изопштити из опозиционог амбијента“, закључио је Вукићевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: