Вукотић: Црногорци славе издајника Крста Поповића, умјесто принца Михаила Петровића

Новинар и публициста Манојло Мањо Вукотић у интервјуу „Недељнику“ говорио је о историјској улози Крста Поповића која је одредила његов живот.

“Крсто је човјек коме сада пјесме пјевају припадници новог – такозваног комитског покрета, за који натуцају да је у Црној Гори јак. Крсто је био јунак балканских ратова и Првог свјетског рата. Учествовао је, после, у Божићном устанку, у јануару 1919, против такозване српске окупације. Избјегао је у бијели свијет, а онда покорно замолио краља Александра да се врати и да ће му вјерно служити. Вратио се и добио пензију. У Другом свјетском рату Крсто Поповић сарађује са Њемцима и Италијанима. Отворено. А синови му у партизанима: Радован је погинуо на Сутјесци, а Никола постао генерал ЈНА и народни херој. А Крста, комиту, озновци су ликвидирали у неким херцеговачким дубодолинама, марта 1947. године”, рекао је он, преноси Аплус.

Вукотић се упитао како је могуће да новонастали Црногорци Поповића славе као „оца нације“ ако се зна да је он био национални издајник и да се увијек писао као Србин.

“Зашто новонастали Црногорци пјевају Крсту Зрнову као „оцу нације“ и перјаници црногорства када је био национални издајник а свуда се и увијек својеручно писао као Србин?”, запитао се он.

Он је истакао трагичну судбину унука Краља Николе, принца Михаила Петровића којег и данас неправедно заборављају власти у Црној Гори.

“Зар не би било лијепо пјевати, или писати, или причати, о принцу Михаилу, унуку краља Николе, који је одбио, 12. јула 1941, понуду своје тетке Јелене Савојске и издајничког одбора Секуле Дрљевића да сједне на пријесто Петровића? Читав рат провео је у њемачким затворима. И још увијек лежи на једном париском гробљу, испод труле крстаче! Политички преваранти су одавно обећали да ће га пренијети на породично гробље у порти Цетињског манастира, али имају преча посла. Моје питање у данашњем обрачунавању, у појашњавању историје, коме се надам да ћу помоћи овом својом књигом, јесте: зашто све те старе подјеле не могу да се помире управо на овим трагичним примјерима”, додао је он.

Вукотић сматра да помирење у Црној Гори треба градити на личности књегиње Зорке и мајке краља Александра Карађорђевића, у чијој је биографији скупљена је суштина, сва љубав, братство, веза Срба и Црногораца.

“Зашто су, на примјер, у Подгорици свечано, поносито, отворили споменик Јелени Савојској? Она јесте ћерка најдуговјечнијег господара Црне Горе и италијанска краљица, али је под влашћу Савоја окупирана Црна Гора. А зашто, нигдје, споменик нема њена сестра Зорка, прво краљево дијете? Била је жена краља Петра ослободитеља и мајка краља Александра ујединитеља. У њеној биографији скупљена је суштина, сва љубав, братство, веза Срба и Црногораца. Који мудраци, којих гена, којег идентитета, заборављају ову кнегињу? Око ње се ваља мирити, а не раздвајати”, закључио је Вукотић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: