Вуковић: Лидери ДФ-а бјеже у сигурну кућу Синђиног парламента

Након што је Милан Кнежевић доживио класични политички дебакл у синоћњој емисији „Начисто“ (ТВ Вијести), гдје га је потпредсједник Демократа, Момо Копривица, изуо из ципела Предрага Булатовића, лидери Фронта, кроз одговор млађаног Горановића, покушавају да нас, у свом стилу најпрљавијих подметања и најприземнијих квалификација, увуку у сопствени политички брлог. Међутим, ми ћемо одговорити искључиво чињеницама, реаговао је Бранко Вуковић, одборник Демократске Црне Горе у скупштини Главног града на саопштење Николе Горановића.

Њихово саопштње преносимо у цјелости:

Лидери Демократског фронта имају ружну навику да људе у зависности од тога да ли су са њима или на другој страни окивају у звијезде или провлаче кроз политичку каљугу. Ево пар примјера: Предрага Булатовића су до момента његовог присаједињења Демократском фронту опричавали као губитника, а сада је довољно добар да им креира политику; Даниловић – десна рука док је био у Фронту, а одмах пошто је изашао постао је Милов министар; Лекић, кандидат за предсједника у име Демократског фронта, а само што је изашао и основао Демос – најгрубље квалификације на његов рачун; Ранко Кривокапић, тешко је побројати све квалификације којим су га чашћавали, а добар им је кад његовим свједочењем „разносе оптужнице у парампарчад“, како су сами рекли; Абазовић – о њему су се похвално изјашњавали и позивали га на сарадњу док су се надали да неће сарађивати са Бечићем и новим снагама, а чим је формирана коалиција За 21. вијек, почели су да ударају на његову националност; Милачић, човјек који је био на њиховој посланичкој листи на посљедњим Парламентарним изборима и један од оних који је својом појавом и младошћу требало да код грађана избрише и саму помисао на њихове лидере који више од 20 година губе изборе од Ђукановића, сада га позивају да се сјети ко је и шта је – чим није с њима, поријекло му је сумњиво, као и свима; Горан Радоњић је човјек који је биран за њиховог одборника у Подгорици, а само што је напустио ту структуру, постао је отимач мандата и све најгоре; Александра Дамјановића су док је још био у СНП-у називали „послаником мафије“, а онда им је тај исти „посланик мафије“ постао веома близак савезник и најдражи колега посланик.

Међутим, новац мафије им не смета када њихов високи функционер из Будве, Бато Царевић, изводи радове за потребе Бранислава Мићуновића, и то оног који није амбасадор Црне Горе у Србији.

Тако лидери Фронта увијек нађу начин да прихвате нешто чему се наоко противе. Посљедњи такав случај догодио се са НАТО алијансом. Непомирљиви противници НАТО-а одлучили су се да своје противљење чланству у НАТО-у изразе учешћем у његовим тијелима.

То је крајње особен и досад невиђен облик непристајања на сарадњу са Сјеверно-атлантским савезом. Међутим, ко се сјећа Мандићеве понуде НАТО-у да чланство тадашњег СНС-а преобрати у НАТО популацију, нема се чему чудити. Одавно су они показали склоност која се, у суштини, мало разликује од Ђукановићеве, а да се описати у шест ријечи: „Сарађујемо са оним ко да више“. Тако су они час за Русију, час за Америку, час за Европу, час против ње, час против НАТО-а, час за њега… Неодржив је њихов аргумент о томе да Србија учествује у истим тијелима зато што Србија у њима не учествује као чланица алијансе и као таква није дужна да спроводи политику НАТО-а, док представници Црне Горе, која чланица јесте, немају другог начина да учествују у Парламентарној скупштини НАТО-а, осим да, учествујући, спроводе политику НАТО савеза.

Тако су лидери Фронта наумили да, све противећи се чланству Црне Горе у НАТО-у, користе сва преимућства која то чланство доноси. О лицемјерју Фронта око НАТО-а нека буде довољно оволико.

Нису лидери ДФ-а другачији ни када је у питању однос према Цркви. Зар нису сада онако богоугодни и богобојажљиви лидери Фронта изјављивали како је „да би Црна Гора заиста ушла у фазу демократије и промјена неопходно да са јавне сцене оду два главна лика – протагониста, Ђукановић и Митрополит? Могли бисмо и даље, али нема потребе. Већ се из ових примјера види да колеге из Демократског фронта исти ниво лицемјерства показују било да се изјашњавају о колегама посланицима, НАТО савезу, Цркви…

Што се тиче Броза, ми смо млади људи, па о његовом дјелању не би смо ми, нека о томе суди и свједочи историја. Мада вам о томе нешто више може рећи Предраг Булатовић, који, по сопственом казивању у својој кући има двије партизанске споменице. Да ли је партијски суд „за масовна убиства“ Демократског фронта стигао да утврди да ли су то споменице за почињене злочине?

Од колега из Фронта не тражимо ништа друго до да се од нас одмакну исто онако као што су одмакли од идеје бојкота коју смо договорили и са њима и са свим осталим опозиционим посланицима. И да нас не нападају. Да подсјетимо, опозиционо јединство је у посљедње вријеме било постигнуто једино онда када су свих 39 посланика бојкотовали Парламент и тиме вршили конкретан притисак на власт да пристане на обезбјеђивање фер изборних услова…

Међутим, ни о томе не вриједи говорити лидерима Фронта. Бар не данас, када им је од опозиционог јединства преча Влада националног јединства коју планирају да праве с ДПС-ом, сад свеједно чијим, Ђукановићевим или Марковићевим. Дакле, ако је ко бјежао, бјежали су они и то право у сигурну кућу Синђиног парламента.

Међутим, каже се да се не бјежи ка нечему, већ од нечега, па хајде да констатујемо и од чега су посланици ДФ-а бјежали – бјежали су од цензуса који им је био за петама. Мада, поштено говорећи, ако је судити по њиховим посљедњим акцијама, учесталости и интензитету напада на опозицију – и нису му много одмакли. Но, то је њихов проблем.

Исто тако, њихов је проблем и показатељ колико лоше познају прилике у општинама у којима врше власт и заблудјело увјерење да је опозиција у приморским општинама узела власт захваљујући СДП-у. Можемо само да их обавијестимо да СДП у Будви нема ниједан мандат, а да би у Херцег Новом власт, такође, могла да се формира и без СДП-а. Тако да, колеге из ДФ-а, ако сте необавијештени, информишите се, а ако ипак ово знате и, упркос томе, покушавате да обманете грађане Црне Горе, онда само са жаљењем можемо да констатујемо да вама нема помоћи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: