Вулетић: Превисока цена гаса на берзи, Србија неће имати проблема током зиме

Цена гаса у Европи премашила је 3.000 долара за 1.000 кубних метара, након вести да Северни ток од 31. августа престаје са радом на три дана због ремонта, а Војислав Вулетић из Удружења за гас каже да је то превисока цена коју тешко ко може да издржи, као и да Србија неће имати никаквих проблема са гасом у току зиме.

Србија има Балкански ток и има могућност снадбевања и преко Укајине и Мађарске, као и резерве у складиштима, рекао је Вулетић.

Он је за РТС казао да је Србија добро попунила своја складишта и да се она још увек пуне, складиште Банатски двор и резерву у Мађарској.

Са Мађарима је договорено да око 500 милиона кубних метара гаса складиштимо у њиховом складишту, навео је Вулетић.

„Имамо наше складиште Банатски двор, тако да ја мислим да Србија неће имати икаквих проблема са гасом у току зиме”, оценио је Вулетић.

Говорећи о цени од 3.000 долара за 1.000 кубних метара, наводи да је она изузетно висока те да гас по тој цени у овом тренутку купују они који то нису уговорили на време са Гаспромом, али и они који имају потребе, не за грејањем јер није зимски период, него они који користе гас као индустријску или хемијску сировину.

Бугарска је одбила да плати гас у рубљама и од априла је без руског гаса. Нису успели да обезбеде довољне количине на другој страни, добијали су одређену количину гаса из Азербејџана, али су то мале количине које не би могле да задовоље потребне количине током зиме.

Ове недеље поново ће преговарати са Гаспромом око обнављања уговора, јер морају да реше проблем у корист своје државе и народа.

Вулетић сматра да ће Гаспром имати разумевања за Бугарску јер Руси продајом гаса попуњавају свој буџет.

„Према томе, они су заинтересовани да га продају у што већим количинама. Ако Бугарска хоће да га плати у рубљама, какав је договор направљен пре неколико месеци, Русији неће бити никакав проблем да га испоручи”, оцењује Вулетић.

Каже да је снабдевање течним гасом лепа прича, али неизводљива. Наводи да Европа у овом тренутку увози течни гас из Катара, Алжира и Нигерије, али да су то занемарљиве количине – између 12 и 13 одсто годишње потрошње у Европи.

„Највећи су увозници Велика Британија, Француска, Италија и Шпанија, земље које су високо индустријски развијене и оне у сваком случају имају потребе за гасом и оне га увозе. Међутим неке веће количине гаса на светском тржишту не постоје”, рекао је Вулетић.

„Америка је обећала да ће ове године да испоричи Европи 15 милијарди кубних метара гаса, а Европа троши 500 милијарди, тако да су то мале занемарљиве количине која Европа може да добије и не треба уопште рачунати на неке велике количине које су у стању да задовоље потребе Европе течним гасом”, сматра Вулетић.

На питање на који гас се Европа може ослонити одговара да се Европа снадбева гасом из сопствене производње.

„Највише увозом из Норвешке, Шкотске и Холандије које имају већу производњу од потребне. Истовремено увози се доста гаса из Алжира, али 40 одсто гаса који троши Европа увози се из Русије односно Гаспром га испоручује. То су количине које морају да буду дотурене Европи ако она хоће да дочека зиму онако како треба”, навео је Вулетић.

Истакао је и да нема краткорочних мера које могу да помогну у снадбевању.

„Значи, мора да се увезе гас од оног ко га у овом тренутку има, постоји гас на светском тржишту али не постоје начини да се допреми Европи. Највеће гасно лежиште на свету лежи у Ирану, али Иран је једноставно ‘ђаво’ (из политичких разлога) од кога не треба да се купи гас”, сматра Вулетић и закључује да све ово што се дешава са гасом јесте политички проблем.

Прочитајте још:

Раковић за ИН4С: Курти мора да разуме – биће борба непрестана

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: