Вулин: Покушај преименовања српске баштине у косовску
Не може се дозволити да се историја фалсификује и наше насљеђе преименује, пред свијет морамо да изађемо са јасним планом како да се то спречи, каже Александар Вулин.
Бројни су покушаји да се културно насљеђе Срба на Косову и Метохији преименује у косоварско и због тога би у борбу за одбрану тог насљеђа требало активно да се укључимо и пред свјетску јавност, за промјену, изађемо спремни и са јасном стратегијом како да се то спречи. Поготово јер очекујем да ће један од наредних разговора у Бриселу бити посвећен управо имовини и културној баштини, рекао је Александар Вулин, министар без портфеља задужен за Косово и Метохију, отварајући у Палати „Србија” научни скуп „Културно насљеђе Косова и Метохије. Историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности”, који су заједнички организовале Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије и Приштински Универзитет са привременим сједиштем у Косовској Митровици.
– И други народи сусретали су се са ситуацијом у којој се ми налазимо и када нису адекватно на то одговорили, нестајали су. Не говорим само о споменицима већ о живом културном простору који мора бити заштићен, унапријеђен и означен именом онога ко га је створио. Цијели свијет познаје много споменика са Косова, али је посебно издвојио само четири – то су српски манастири. Имамо ли право да не препознамо оно што је свијет већ препознао. Ко није стајао у нијемој тузи гледајући покушаје да се од Газиместана направи индустријска зона тај не може да каже да не зна како нестаје сјећање о једном народу. Тамо гдје на Косову није опстала црква и култура, није опстао ни наш народ, истакао је Вулин и додао да је Косово традиција и показатељ будућности, да се не може дозволити да се историја фалсификује и да се понови ужас мартовског погрома и да зато очекује од научне заједнице да предложи конкретна рјешења и моделе за заштиту те баштине.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
