WELT: Демонстрације против ЦДУ – Опасна моћ наводних невладиних организација

Како препознајете либералну демократију? Када би се могао навести само један критеријум, то би била одвојеност између државе и друштва. У ауторитарним и тоталитарним системима, држава, „најхладније од свих хладних чудовишта“ (Фридрих Ниче), прожима све области живота. Насупрот томе, сваки либерални уставни поредак заснива се на строгом ограничењу државне власти.

У Немачкој је овај демократски принцип угрожен – али супротно ономе што се тврди свуда, не првенствено од АфД. Јер је то једна опозициона странка без икакве опције да уђе у извршну власт. Много конкретнија, али и много мање примећена опасност, долази од оних организација које тврде да су представници цивилног друштва и спасиоци демократије. А реално су маскирани део државног апарата. Реч је о НВО – невладиним организацијама – што већ одавно звучи као орвеловско исмевање здравог разума. Јер ове невладине организације само настављају владину политику другим средствима – или, прецизније, новцем од пореза.

То се ових дана јасно види у скандалозној мрежи донација која повезује актуелну леву немачку савезну владу са оним организацијама које на улице носе наизглед спонтане протесте против кандидата ЦДУ за канцелара Фридриха Мерза и његовог наводног „померања удесно“.

Од „Баке против деснице“ до ултра-леве Фондације “Amadeu Antonio”, од “HateAid” до “Campact”, од “БУНД” до зеленог “НАБУ”: на видело је изашла структура савеза и удружења који, према истраживању WЕLТ, добијају директно или индиректно паре од зеленог Министарства за Породицу, социјалистичког Министарства Унутрашњих Послова и од Уреда Савезног Канцелара левичара Олафа Шолца. Са правне тачке гледишта, ова пракса је јасно кршење устава Немачке: демократска држава не сме трошити новац пореских обвезника за активну интервенцију у формирању јавног мњења а тек не за борбу против опозиционих партија.

Владине марионетске вође анти-ЦДУ протеста само су врх политичког леденог брега. НВО су дуго биле држава у држави, држава у сенци или „дубока држава“, тачно онако како је описано у уџбеницима. Оне продиру у веома осетљиве области друштва у којима би слобода демократског одлучивања требало да се одвија ван утицаја државе.

Као милитантни блокатори дискурса и браниоци статуса qуо, оне спречавају хитно потребне реформе – било да се ради о политици миграција, социјалној или енергетској политици. Невладине организације користе сва средства манипулације и прикривеног утицаја и -попут наводно „непрофитне“ медијске агенције „Corrective“ (која је измислила тајни састанак деснице у Постдаму са циљем избацивања странаца из Немачке, лаж која је покренула масовне леве протесте пре неколико месеци и уништила животе и каријере свих којима је била подметнута) или оторено антиуставних „Центара за пријављивање мржње на интернету“- увек су при руци владајућој левици када је у питању дискредитовање другачијих, посебно не-левих мишљења као „дезинформација”, које онда ове наводне НВО „обрађују“ кроз наводни „Fact-checking“.

У својој књизи „Структурна трансформација јавне сфере“, леви филозоф Јорген Хабермас је доказао да се цивилно друштво родило у 18. веку као оштра супротност апсолутистичкој аристократској држави. Данашње невладине организације, које су јавно продужена рука владе, уништавају ту тада извојевану слободу, тако неопходну за функционисање демократије.

До сада се само лидер ЦСУ и Баварске Маркус Шодер усудио да јасно изнесе ову чињеницу кад је у децембру је пророчански изјавио: „Истина је да Немачком владају невладине организације!”. Нови политички почетак у Немачкој ће поћи за руком само оном ко успе да сломи недемократску и антиуствану моћ тзв. невладиних организација.

Аутор: Андреас Росенфелдер, шеф-коментатор WELT
Превод: Мирко Вулетић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: