За 18 мјесеци кокаински рат у Црној Гори однио 12 жртава

У мандату шефа криминалистичке полиције Црне Горе Ениса Баковића, за годину и по дана, догодило се 12 мафијашких убистава, од којих су скоро сва нерасвијетљена, тачније, ниједан директни извршилац се не налази у затвору.

Овакав фрапантан податак, у некој сређеној правној земљи, али не нажалост и у партијски заробљеној Црној Гори, био би довољан да се шеф криминалистике позове, макар, на одговорност, а да не говоримо о томе да би сам морао поднијети оставку. Али у овом моменту, ни његова оставка, апсолутно не би ништа ријешила, јер јавашлук и нерад у полицији, који нарочито владају у посљедњих неколико година, оставили су дубоке посљедице, да чак и када би се сад кренуло у тоталну чистку, требало би да прође неколико година, да се служба макар стабилизује. Нејасно је, којим мотивом, осим партијским, су се руководили они који су Баковића поставили на најодговорнију функцију у полицији, када говоримо о оперативи, у моменту када нема ниједан дан полицијског искуства, а рат кланова увелико бијесни.

Којим мотивима се данас воде, да сви ћуте, док на улицама Црне Горе бијесни мафијашки рат. Умјесто да се оператива, у том моменту, препусти неком искусном кадру, који има више деценија полицијског рада, све је препуштено у руке човјеку који, без дана радног стажа у полицији, преузима руковођење криминалистичког сектора. Колико је он крив за (не)рад полиције, још већу одговорност треба да сносе они који су га именовали и аминовали његов долазак на ту функцију. Као да је неко, свјесно, направио од полиције ово што је она данас и тако препустио иницијативу клановима, у намјери да ће се они сами, између себе, истријебити. Сва тактика данашње криминалистичке полиције Црне Горе се своди на то, да се они повуку и препусте клановима да се истријебе између себе, што је катастрофалан потез чије посљедице сви трпимо, јер су у обрачунима почели да страдају и недужни.

Враг је однио шалу, полиција је, очигледно, и кадровски и свакако, неспособна да се ухвати у коштац са нарастајућим мафијашким насиљем, а једини излаз из ове, готово, безизлазне ситуације, може се пронаћи у свеопштем друштвеном консензусу. Даље, тврдоглаво инсистирање и гурање партијских војника на мјеста која су најосјетљивија, а мјесто шефа криминалистике је таман у рангу премијера државе, што се тиче одговорности, државу води у још већу провалију, а мафијашки обрачуни се неће зауставити, док не овладају комплетном државом.

Баковић је на мјесто шефа криминалистике инаугурисан у јануару прошле године, па да се подсјетимо његових “резултата” од доласка на ту функцију.

Прва жртва у његовом мандату био је Слободан Шарановић (78), који је убијен, 10. марта прошле године, испред своје куће у будванском насељу Дубовица. Новљанин Нико Рогановић убијен је 26. јула у насељу Дубрава, у класичној сачекуши. Полиција сумња да је убиство Ника Рогановића, који је имао дебели досије, наставак сукоба которских кланова, „шкаљарског” и „кавачког”. Два мјесеца раније његов син Душко Рогановић, преживио је бомбашки напад у којем је остао без обје ноге. У јулу исте године ликвидиран је у Бару Игор Митровић звани Шпиро (40), када је својим аутомобилом „фијат 500Л“, у мјесту Шушањ, застао пред излазак на магистрални пут Бар–Сутоморе. Прошле године у септембру, у Подгорици, је убијен Иван Недовић, а тешко је рањен Милић Миња Шаковић који је, како се сумња, био мета напада. Цетињанин Марко Мартиновић погинуо је, у септембру прошле године, док је, према сумњама истражитеља, покушавао да постави експлозивну направу испод другог аутомобила.

Мјештани Грахова су прошле године пронашли леш, који је био у фази распадања, да би  касније било утврђено да се ради о несталом Никшићанину Перу Дамјановићу, који је повезиван са “шкаљарским кланом”. Једно од најинтригантнијих убистава прошле године била је сурова ликвидација бившег фудбалера Горана Ленца, 16. септембра на терену фудбалског клуба “Бокељ”, у Котору, док је тренирао. Нападач је пришао Ленцу док је овај радио склекове, и испалио му у образ два хица, од којих је један метак остао у глави. Крајем марта ове године Дражен Чађеновић је страдао у експлозији аутомобила. Неколико дана касније у центру Подгорицие су убијени Милош Шаковић (31), који је био мета напада, и Радивоје Јовановић, који је недужна жртва тог обрачуна. Средином маја ове године убијен је Миодраг Крушчић звани Миги (49), власник дискотеке “Бигл”. Посљедња у низу сурових ликвидација, десила се прије неколико дана у Бару, када је у центру града убијен Васо Делибашић (48), који се доводи у везу са групом покојног Луке Ђуровића.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: