За боље позиционирање Универзитета Црне Горе неопходна велика финансијска улагања у науку и умјетност

За боље позиционирање Универзитета Црне Горе у Европском простору високог образовања и у свјетској академској заједници у области науке и умјетности неопходна су велика финансијска улагања. То је оцијењено на данас одржаном првом састанку ректора УЦГ проф. др Владимира Божовића и чланова новоформираног Одбора за стратешко планирање развоја науке и умјетности, на челу са предсједником проф. др академиком Љубишом Станковићем.

Универзитет Црне Горе са буџетским средствима нешто већим од 25 милиона евра, у знатно је неповољнијем положају у односу на регионалне универзитете, попут Универзитета у Љубљани са више од 300 милиона евра или Универзитета у Сплиту, са око 60 милиона буџетских средстава. При томе, указано је на састанку, потребна је и упоредна анализа која би се заснивала на параметрима оптерећења као што су број наставника или број административног особља по студенту, финансирање по студенту и слично.

Имајући у виду чињеницу да је степен развоја Универзитета у директној вези са степеном развоја друштва и државе у цјелини, ректор Божовић је истакао важност улагања у научно-умјетнички развој Универзитета Црне Горе.

„Прилично сам оптимистичан да ће овај новоформирани одбор, на челу са професором Станковићем, допринијети јачању научноистраживачке компоненте у академској заједници и побољшању истраживачке инфраструктуре и услова за млади кадар, као и да ће допринијети повезивању са еминентним научницима и научним институцијама широм свијета“, казао је ректор Божовић.

Предсједник Одбора, професор Станковић изразио је задовољство што је руководство УЦГ препознало потребу за формирањем Одбора. У складу са одлуком Управног одбора УЦГ, у наредном периоду овај Одбор ће припремити Смјернице за реализацију механизама за подстицање развоја науке кроз финансијску подршку научној изврсности.

Професор Станковић је, у дискусији са члановима одбора, размијенио иницијалне идеје за подстицања развоја науке, те за моделе мотивације и растерећења и побољшање услова за оне чланове академске заједнице који имају запажене резултате у науци и умјетности. Између осталог, он је указао и на важност аплицирања за европске и националне фондове.

Потенцијална рјешења у дискусији су идентификовали и чланови одбора, међу којима су проф. др Игор Вушановић са Машинског факултета, проф. др Анета Спаић, деканица Правног факултета, проф. др Филип Вукмировић, са Медицинског факултета, проф. др Александра Никчевић-Батрићевић са Филолошког фалкултета, проф. др Сехад Чекић са Факултета драмских умјетности и проф. др Свјетлана Терзић са Природно-математичког факултета.

У предстојећем раду Одбора, дефинисаним смјерницама ће се утврдити приоритети, критеријуми и специфичности подстицања развоја науке и умјетности, као и критеријуми и начин додјеле финансијских стимуланса изванредним појединцима и групама у оквиру научне заједнице. Смјернице ће бити достављене Сенату УЦГ, као најбишем академском тијелу, на даље одлучивање.

У раду Одбора, подршку ће пружати шефица кабинета Ректора УЦГ Дијана Јовановић и Катарина Добровић, савјетница у Правној служби Ректората.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: