За Драшка нема зиме: Ражаловани уредник Побједе оснива свој портал!

Након што је прије пар дана главни и одговорни уредник Побједе Драшко Ђурановић смијењен са те позиције у јавности су се појавиле најаве да ће Ђурановић покренути свој лични медијски пројекат.

Наиме, како БОРБА незванично сазнаје, Ђурановић ових дана планира да осуње свој лични портал и да настави своју новинарску мисију преко личног пројекта. Он то, судећи по коментарима, планира да уради 13. јула.

Подсјећамо, компанија МЕДИА-НЕА која је стопостотни власник Нове Побједе донијела је одлуку да, у складу са новом корпорацијском политиком ближег управљања зависним компанијама и вриједностима отворености и транспарентности, именује Одбор директора Нове Побједе и за новог извршног директора и главног и одговорног уредника именује Ненада Зечевића. Досадашњи главни и одговорни уредник и извршни директор Побједе Драшко Ђурановић је смијењен.

“Одбор директора ће имати задатак да надгледа и даје ближе смјернице за рад извршног директора и на тај начин оствари непосреднију контролу над управљањем од стране власника. На првој сједници одржаној 4.07. 2024.године ОД донио је одлуку да за новог извршног директора и главног и одговорног уредника именује досадашњег уредника политичке редакције Ненада Зечевића”, наводи се у саопштењу компаније МЕДИА-НЕ.

Зечевић је, наводе у саопштењу, вишеструко награђивани новинар са деценијским искуством рада у Побједи, као и другим домаћим и иностраним медијима.

“Досадашњем главном и одговорном уреднику Драшку Ђурановићу захваљујемо на преданом раду у Побједи и очекујемо да својим искуством још више допринесе и у Одбору директора Нове Побједе у новој улози која му је понуђена”, закључује се у сапоштењу.

А након смјене обратио се и Ђурановић чије реаговање су медији пренијели интегрално:

Ето тако, насловница коју објављујем посљедња је са мојим потписом главног уредника. Након скоро десет година, затвара се једна прича, једна веза између Побједе и мене. Мислио сам да ће бити трајно, радио сам као да је Побједа била моја кућа.

Било је то тешко, изазовно али лијепо вријеме; вријеме страсти и љубави према новинарству; и да – вријеме грешака, сувише грешака сам чинио… Али све су биле моје и ни једне се не одричем, јер никада није било намјере да се људи облате или да се неоправдано оптуже.

За 75 година Побједе, када смо промовисали и портал Побједе, рекао сам неколико ријечи о новинарству. Поновићу их јер мислим да су важне:

„Ми новинари не можемо бити невини ако ћутимо док се успјешно пласирају лажи. Наша света обавеза је да раскринкавамо, разбијамо копрене обмана. Прва и најважнија обавеза новинара је обавеза према истини; прва и најважнија лојалност новинара је она према грађанима…

Што значи да морамо да упорно и храбро постављамо питања и да једнако упорно и храбро тражимо одговоре. Да истражујемо, да откривамо похлепу, корупцију, незаконитости код оних који имају много моћи, а сувише мало одговорности.

Држава Црна Гора мора бити отворена за критичко мишљење и мора да стимулише засновану критику. Ништа више и ништа мање од тога, јер сврха новинарства јесте да људима пружи информацију која им је потребна да би били слободни и способни да самостално одлучују.

Зато морамо вјеровати у истину. Ако одустанемо од чињеница, одустали смо од слободе…“

Могуће да је патетично, но сасвим је тачно и покушавао сам да тако формулишем уређивачку концепцију Побједе, да оправда наш слоган: Побједа – име говори.

Мислим да смо нешто успјели, јер је то био заједнички подухват, људи који су се често сукобљавали на дневном нивоу а његовали и поштовали исте принципе: Каћуша Крсмановић, Душко Михаиловић, Тања Павићевић, Марија Жижић, Игор Перић, Ана Раичковић, Зоран Дармановић… Па моје љубимице са Портала, Јована Ђуришић, Тамара Кликовац, Ања Ивановић, Јасмина Бехаровић Милошевић…

Постојало је, као и свуђе, и оних других, али и огрнутих плаштом полтронерије, сакривајући унутрашње омразе. Ок, и то је живот.

Срећан сам што је многим младим људима током протекле деценије дата шанса у Побједи, у новини, на порталу, прелому или у лекторској служби; скупа са искуснијим чинили су Побједин тим.

Поносан сам што сам једну деценију био на челу Побједе и надам се да ће, једног дана, неко препознати труд и оданост професији. И да напоменем, ако сам се о коме огријешио, ако сам – јесам – понекад (хм, само понекад) био несношљиво нервозан, нећу се извињавати, јер никада нијесам понижавао сараднике! Вика је саставни дио ове новинарске приче, то је тако и ја сам такав…

Кажем, једна су врата затворили неки људи и нема ме више у Побједи. Али, прича ће се наставити јер не треба спуштати главу: биће борба непрестана, док Црна Гора не буде грађанска. А биће, има овђе што би рекао велики Живко, има овђе неки недодер, преноси Борба.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: