За годину дуг увећан пола милијарде евра

Влада Душка Марковића је у 2018. години увећала државни дуг за 525,11 милиона евра, показују подаци Министарства финансија које води Дарко Радуновић. На крају 2018. године укупан државни дуг, у који спада и 35 милиона дуга локалних самоуправа, износио је 3,15 милијарди, без депозита, или 67,6 одсто БДП-а. Јавни дуг Црне Горе, у који су укључене и локалне самоуправе, износио је 3,3 милијарде или 70,1 одсто БДП-а, преноси Дан.

У односу на крај 2017. године дошло је до повећања државног дуга у укупном износу од 525,11 милиона евра, што је резултат повећања спољњег дуга за 546 милиона евра, и смањења домаћег дуга за 20,91 милион евра.

До повећања спољњег дуга дошло је првенствено због задужења код кинеске Ексим банке, ради изградње приоритетне дионице аутопута, емисије еурообвезница на међународном тржишту, као и кредитног аранжмана уз гаранцију Свјетске банке засноване на јавној политици (Полицy Басед Гуарантее – ПБГ). У истом периоду дошло је до смањења домаћег дуга у највећој мјери услед редовне отплате обавеза према домаћим комерцијалним банакама и отплате дуга по основу емитованих домаћих обвезница – пише у анализи јавног дуга у 2018. години коју је Министарство финансија јуче објавило, преноси Дан.

Уколико се узму у обзир депозити Министарства финансија, који укључују и 38.477 унци злата, а који су на крају године износили 276,8 милиона, нето јавни дуг је на крају 2018. године био 2,99 милијарди или 64,2 одсто БДП-а. Државни дуг, који се односи на Владу, не и општине, доминантно је спољни. Спољни дуг износи 2,76 милијарди, а унутрашњи скоро 393 милиона. Влада је лани позајмила 1,1 милијарду евра. Ове године ће позајмити готово исту суму.

Са аспекта каматне стопе, кредитни портфолио је стабилан имајући у виду доминантно учешће задужења по фиксној каматној стопи, док су задужења са варијабилном каматном стопом углавном везана са ЕУРИБОР, који биљежи историјски ниске вриједности. Влада је, крајем марта 2018. године, усвојила средњорочну стратегију за управљање дугом за период од 2018. до 2020. У складу са општеприхваћеним циљевима управљања државним дугом, главни циљ стратегије је да минимизира трошкове финансирања дуга општег ниова државе у оквиру разумних ризика, са посебним освртом на ризик рефинансирања постојећег портфолија дуга. Стога је кључни фокус стратегије на смањењу ризика рефинансирања на средњи рок.

У циљу минимизирања ризика рефинансирања дуга, у априлу 2018. године, спроведена је операција управљања обавезама (лиабилитy манагемент оператион – ЛМО), путем емисије еврообвезница на међународном тржишту. Такође, у постизању циљева поменуте стратегије, потписан је и кредитни аранжман у износу од 250 милиона евра (који је подржан гаранцијом Свјетске банке – ПБГ). Поменуте двије операције карактеришу до сада најбоље остварени услови задужења које је Црна Гора успјела да оствари за комерцијалне аранжмане, што је Црној Гори омогућило да смањи годишње оптерећење отплате дуга у наредним годинама и ризик рефинансирања, као и да осигура депозите у износу од око 232 милиона евра који ће се користити за отплату дуга у 2019. години.

Описане операције допринијеле су побољшању квалитета дуга на начин што је продужена просјечна рочност дуга. Сходно томе, просјечна рочност дуга од 4,6 година колико је износило на крају 2017. године, продужена је на 5,22 године колико износи на крају 2018. године. Структура државног дуга на крају 2018. године има реалну пондерисану просјечну каматну стопу од 3 одсто, што значи да је трошак задуживања смањен за 0,1 одсто у односу на крај 2017. године – пише у анализи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: