За ИН4С, него што..!

И сам мислим да се на овом слободарском порталу каткад чује и понека опора ријеч, али је ИН4С био и остао појам медијских слобода, чијег главног и одговорног уредника Гојка Раичевића је полиција више пута хапсила, и над њим вршила праву тортуру, а портал често блокирала, мада увијек безуспјешно…

Јасно је и да противници овог портала спроводе вјешту али провидну политику: преко напада на ИН4С настоје и да се обрачунају са Србима у Црној Гори, који чине једну трећину становништва. А те и такве закулисне радње нијесу поштене.

Мрзитељи овог портала, наравно, сервисирају и потребе Запада: покушавају да нашкоде Србима у Црној Гори настојећи да тако посредно нашкоде и Србији.

Противници ИН4С-а и сами добро знају да су двије и по деценије били класични сервисери жеља бившег режима, да су пред Ђукановићем клецали и стрецали, да су у удобне кабинете журили и на све жмурили, јер су били тобож европска струја, а, у ствари, придружена камарила мафиократског режима, који је обрукао Црну Гору пред Европом и свијетом. А ни то није поштено.

За вријеме владавине отписаних исти апаратчици се током двије и по деценије ниједном не сјетише да устану против екстремне корупције, против брда афера, против флоте бродова с кокаином, против обрачуна зараћених кланова, због којих су страдали чак и недужни грађани… Данашњим критизерима ИН4С-а нијесу сметали ни криминализовани дјелови полиције, ни приватизовано судство, ни провидно режирана афера тзв. “Државни удар за почетнике”, у којој су на правди Бога окривљени и малтретирани честити људи, Милан Кнежевић, Андрија Мандић и многи други борци за часну Црну Гору.

Сервисерима бивше, сад одбачене власти, коју је и Европа пустила низ воду, ништа од тога није засметало. Њима су били важни тзв. виши циљеви, то јест, њихови најнижи циљеви – да се опстане при власти. Њима је уз стечене бенефите било сасвим добро, а све остало, укључујући и углед Црне Горе у међународним оквирима, није имало значаја. Они су се правили као да живе у Црној Гори под стакленим звоном, испод којег напросто ништа нијесу видјели. А ни то није поштено.

Они, који се нијесу доказали у приликама кад се “на муци познају јунаци”, који су у рукавицама полтронисали бившим властима, немају право да прозивају било кога, посебно не честитог и храброг Гојка Раичевића и редакцију ИН4С-а.

Мрзитељи овог портала немају морални кредит за нападе, јер је Црна Гора мала, и сви се добро знамо, и много тога памтимо. И знамо ко је гдје био кад је требало доказати чојство и јунаштво. И знамо ко се протестима смијао из сјеновитих кабинета, али је и даље света она Гундулићева: “Тко би гори ето је доли, а тко доли, гори устаје.”

Притом је јасно и да сервисери бившег режима и сад својим нападима на ИН4С, у ствари, посредно одрађују налоге отписаних. Али није потребна посебна филозофија да се јасно види ко за кога и даље одрађује послове испод жита.

Зашто не рећи и да се из хорског пјевања режимских медија ИН4С издвојио управо у најкритичнијим годинама палећи медијске бакље слободе. Управо онда кад је слобода свима дјеловала као недостижан сан, фикција, а то ИН4С-у чак ни данашњи мрзитељи и хајкачи не могу оспорити.

Али сад, уз намјештене маске бораца за истину, чине све да нападну оне који су већ годинама нападани и прогоњени. Критикују ИН4С, јер пред њим имају комплекс ниже вриједности.

Црна Гора иде даље, усусрет Европи и евро-интеграцијама, а на том путу је вазали бивше компромитоване власти неће закочити. Тај њен пут је незаустављив, и то сваком мора бити јасно. Што прије, то боље за све… Долази ново вријеме, у којем ће неписани канони портала ИН4С: “Храбро, поштено, за нову, ослобођену, правну државу Црну Гору”, имати све већи значај и перспективе на путу за Европу.