За историју монтираних процеса: Политички лидери осуђени без доказа и свједока

Пише: Игор Дамјановић

Монтирани судски процеси, у којима су оптужени и осуђени невини људи, постоје колико и правосуђе. Упркос разликама, процеси вођени у вријеме католичке Инквизиције, нацистичке Њемачке, Велике репресије у Совјетском Савезу, епохи Макартизма у САД током 50-их година прошлог вијека, испуњавали су барем два услова: да осуда буде донесена на основу лажног свједочења инструисаних свједока, или на основу изнуђеног признања оптуженог који, да би себе и своје блиске поштедио мучења, признаје дјело које није учинио.

Међутим историја монтираних судских процеса, недавно је проширена пресудом, донијетом не случајно на Дан побједе у Црној Гори, у тзв „процесу вијека“ за наводни покушај рушења уставног поретка на дан парламентарних избора, 16. октобра 2016. Пресуда вијећа судије Сузане Мугоше, вјероватно је прва у историји правосуђа која у случају Андрије Мандића и Милана Кнежевића није поткријепљена чак ни лажним свједочењем.

Лидери Демократског фронта, најјаче опозиционе групације у Црној Гори осуђени су на по 5 година затвора, а да их чак ни свједоци-сарадници Саша Синђелић и Мирко Велимировић нису непосредно повезали са инкриминисаним дјелом. Њима двојици, с обзиром на начин како су свједочили и касније када су се вратили у Србију негирали речено у судници, вјероватно не би био проблем да Кнежевића и Мандића оптуже по жељи тужиоца Миливоја Катнића. Међутим, њихово довођење у непосредну везу било је чак и теоретски немогуће.

Мандић и Кнежевић постали су тако први у историји правосуђа осуђени без лажног свједочења, или изнуђеног признања, а о конкретним доказима који их доводе у везу са кривичном дјелом које им се ставља на терет да не говоримо. По судији Мугоши то што су њих двојица чешће него обично током 2016. године путовали у Русију и неколико реченица током њихових политичких говора у предизборној кампањи 2016. било је довољно да буду осуђени на затворске казне у трајању од 5 година. Кнежевић и Мандић, заједно са његовим возачем Михаилом Чађеновићем, једини су држављани Црне Горе оптужени у процесу.

Упркос томе што су све посјете Русији од стране осуђених политичара биле праћене контактима са руским званичницима, почевши од предсједника Државне думе Сергеја Наришкина, па до предсједника Чеченије Рамзана Кадирова, судија Мугоша у пресуди је оцијенила је да су они поред званичних разговора имали довољно времена да се сретну и са имагинарним наручиоцима насилног преврата у Црној Гори. Идентитет наводних држављана Руске Федерације са којима су Кнежевић и Мандић ковали паклени план о насилном преузимању власти у Црној Гори није наведен у пресуди. Још апсурдније звучи образложење пресуде, да су лидери Демократског фронта у својим политичким говорима у предизборној кампањи открили своје конспиративне планове разрађене од стране експерата ГРУ и ФСБ.

С обзиром да су у читав процес били укључени и на крају најстрожије осуђени руски држављани, са биографијама припадности службама безбједности, као и да је на крају и руска држава оптужена да је активно учествовала у кривотворењу њиховог идентитета, мишљења сам да су руски медији требали да придају знатно више пажње цијелом случај.

Једнако апсурдно као и осуда Мандићу и Кнежевићу, звуче и наводи оптужнице да су ГРУ и ФСБ за командата преврата у Црној Гори ангажовали Сашу Синђелића, дезертера са редовног одслужења војног рока, по занимању продавца мајци на бувљаку, а за логистичара Мирка Велимировић, власника кафане. Зашто њих двојицу, а не неког од хиљада искусних војника и официра, учесника ратова у Босни, Хрватској, Косову и Македонији тужилац Катнић није ни покушао да објасни.

Тужилац Катнић покушао је да у читав случај увуче неколико бивших агената ЦИА и ФБИ, које је наводно покушао да ангажује израелски држављанин Арон Шавив, један од најтраженијих стручњака за политички маркетинг на Балкану, који је и званично водио кампању Демократског фронта на изборима 2016. године. У својим свједочењима путем видео линка Брајан Скот и Џозеф Асад, некадашњи агенти ЦИА, категорички су одбацили да су имали чак и посредна сазнања да се у Црној Гори припремало то што стоји у оптужници Миливоја Катнића.

Поред тога што није имала ниједног кредибилног свједока, оптужница Миливоја Катнића, коју је у својој пресуди практично дословно преписала Сузана Мугоша, није имала нити материјалних доказа. По оптужници, свједок сарадник Велимировић по Катнићевим инструкцијама оружје за извршење кривичног дјела купује на Косову*, одмах по куповини га баца и расклапа у језеро Газоводе, а наводном наручиоцу Синђелићу показује фотографије оружја позајмљеног из складишта црногорске полиције. Зашто је оружје наводно купљено, да би било одмах расклопљено и бачено у језеро, тужилац Катнић није умио да објасни. Опрема која је презентована као доказ у Србији се легално може купити у слободној продаји у специјализованим продавницама.

Сам Синђелић је недавно устврдио да је добар дио приказаног купио након 16. октобра са циљем даље препродаје.

Дугодишњи командант специјалних јединица српске полиције – Жамдармерије, генерал Братислав Дикић, осуђен је на 10 година затвора. У више наврата нуђен му је споразум са Катнићевим тужилачким тимом, који је подразумијевао признање дјела и да оптужи лидере Демократског фронта за завјеру, послије чега би као Синђелић и Велимировић би пуштен на слободу. Достојан свог високог чина, генерал Дикић одбио је понуђени споразум и без икаквих доказа, сем чињенице да је дошао у Црну Гору да говори на политичком скупу, осуђен је на десетогодишњу затворску казну. Поред Дикића, осуђено је на краће затворске казне још неколико држављана Србије. С обзиром на вријеме проведено у затвору на слободи су се нашли сви, изузев Бранке Милић, 60-огодишње жене која је прије неколико мјесеци побјегла у Амбасаду Србије. Разлог њеног бјекства, било је понижење које јој је наметнуо судски љекар др Миодраг Шоћ, захтијевајући да је нагу фотографише током прегледа. Милићева је осуђена на 3 године затвора.

Млака званична реакција дошла је од стране министра иностраних послова Србије Ивице Дачића. Међутим, сљедећи дан након изрицања пресуде, предсједник Александар Вучић шаље у Подгорицу авион Владе Србије да би Андрију Мандића и Михајла Чађеновића довезао на војну параду у Нишу, упрличену у част Дана побједе над фашизмом. Овим чином предсједник Вучић симболично је показао шта мисли о пресуди, а интересантно је и да црногорске граничне власти нису правиле никакав проблем осуђеним Мандићу и Чађеновићу приликом привременог напуштања земље.

Од изрицања пресуде прошле је 7 дана, а да никакве званичне реакције из Москве није било. Заузетост прослављањем Дана побједе, или одлука да се пресуда из црнгорског суда потпуно игнорише – показаће наредних неколико дана. С обзиром да су без икаквих релевантних доказа осуђени руски држављани, реакција званичне Русије могла би да иде од званичног позива МИД-а руским грађанима да не путују у Црну Гору, па до снижења нивоа дипломатских односа.

Извор: balkanist.ru

https://balkanist.ru/oppozitsionnye-lidery-chernogorii-osuzhdeny-bez-dokazatelstv-i-svidetelskih-pokazanij/?fbclid=IwAR0kpAlH5sdmm7hFNdl9xqfFS0fa8RmP9In0k4YqKIMWGghWmgh5hMuru2g

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: