За масакр над Србима у Крњићима још нико није одговарао

1 min read

4 године ‎ ИН4С

У првим данима рата, пре 29 година, у селима око Сребренице и Братунца – Загонима и Крњићима – припадници муслиманских снага починили су злочине над српским мештанима.

фото: РТРС

У првим данима рата, пре 29 година, у селима око Сребренице и Братунца – Загонима и Крњићима – припадници муслиманских снага починили су злочине над српским мештанима. У братуначком селу Загони 5. јула 1992. припадници муслиманских војних снага из Сребренице и суседних села убили су 15 Срба. Недалеко од тог места, у Крњићима поред Сребренице служен је парастос за 24 погинула српска цивила и војника из овог села, од којих су њих 17 убили припадници сребреничких муслиманских снага. Породице жртава из оба подрињска села погађа то што за смрт њихових најближих нико није одговарао.

Паљењем свећа за покој душа настрадалих и полагањем цвећа уз централни Спомен-крст на градском гробљу у Братунцу обележена је годишњица страдања 15 српских цивила у том братуначком селу. Породице убијених и мештани Загона подсетили су на масакр у Загонима, уз напомену да за тај злочин, као ни за многе почињене над Србима у средњем Подрињу, нико није одговарао. Кажу да ће одавати почаст, сећати се најдражих и причати млађима о њиховом страдању, иако правосуђе БиХ не обраћа пажњу и ништа не чини да починиоци овог злочина одговарају. Како преносе бањалучки медији, предмет у вези са страдањем Срба у Загонима налази се дуже од 12 година у Тужилаштву БиХ. Породице настрадалих убеђене су да тужиоци свесно опструишу овај, као и још неколико предмета који се односе на злочине над Србима на подручју Братунца. Радојка Филиповић, председница Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунца, рекла је да о стравичним злочинима 28. дивизије Армије БиХ најбоље сведочи злочин почињен над цивилима на њивама у Загонима.

„То потврђују чињенице да су на данашњи дан убијени петогодишњи Владимир Гајић и Мара Божић која је имала 90 година. Злочин над Србима у Загонима, као и сви остали почињени у српским селима овог краја, потврђују јасну намеру такозване Армије БиХ да почини геноцид над српским народом, јер су њени припадници убијали све што је српско, не остављајући живе ни децу ни старце”, изјавила је Филиповићева за новинску агенцију Срна. Непроцесуирањем злодела над Србима, каже она, жели се „створити правосудна статистика и слика да злочин није ни почињен”.

Подсећа да су истог дана из Сребренице нападнута српска села Загони у братуначкој и Крњићи у тадашњој општини Скелани и да се ти напади разликују од осталих, јер нису изведени у зору, него у поподневним часовима. Становништво је убијано код кућа и на њивама. Мештани Загона који су се присетили крвавог пира Армије БиХ испричали су да су муслимански војници са жутим тракама око руку излазили из потока из правца сребреничког села Бљечева, уз повике „Алаху екбер”, „хватај живе” и „води у Бљечево”. Причају како су пуцали по људима који су почели да беже у правцу Братунца. Како се подсећа, ово село је и у Другом светском рату страдало од истих непријатеља и ни тада нико није одговарао за злочине. Напади на Загоне настављени су до Петровдана 1992, када су муслиманске снаге тежиште свог напада пребациле на српска села источно од Сребренице, где су тада починиле злочине над српским становништвом у Залазју, Сасама, Биљачи и још неким засеоцима, које су потпуно уништиле, известили су медији.

Кобног 5. јула у Крњићима су џелати убили осамдесетогодишњег непокретног учитеља у пензији Васу Парачу, чије је тело спаљено на ватри коју су у кући наложили његови бивши ученици. Преживели мештани Крњића испричали да су тог трагичног дана, осим учитеља Васе, убијени и директор школе Раде Тримановић, старица Сока Вујић, а свештеник Бобан Лазаревић убијен је у тренутку док је обављао верски обред. Међу убијенима било је шест жена. У Крњићима су убијени су сви Срби који нису могли да побегну.

Политика