За НАТО спремни: Задах осиромашеног уранијума

Пише: Игор Дамјановић

Најтежи од бројних злочина које је НАТО пакт починио током агресије на СРЈ представља употреба муниције са осиромашеним уранијумом. Број жртава осиромашеног уранијума одавно је превазишао непосредне жртве НАТО бомбардовања, са тенденцијом да се страдање људи на овом простору никада не заустави.

Монструозан мотив двоструке рационализације трошкова навео је владу САД да осмисли ово канцерогено оружје, које када се једном употријеби сија смрт све док постоји људска цивилизација. Можда баш зато за нашег потпредсједника владе Душка Марковића, НАТО алијанса представља „највећи цивилизацијски оквир”.

Зли мозгови који управљају научноистраживачким центрима америчке војне индустрије, прије неколико деценија дошли су на идеју да скупе легуре волфрама, коришћене за израду противоклопне муниције, замијене искоришћеним нуклеарним горивом. Уранијумски отпад из реактора нуклеарних електрана не само да је бесплатан, већ његово адекватно одлагање представља процес који захтијева специјалне услове и озбиљне материјалне издатке.

Процјењује се да је на територију СРЈ током 78 дана агресије избачено око 15 тона осиромашеног уранијума. Укупно су извршена су укупно 112 удара на 92 локације. Посебну димензију овог злочина представља чињеница да је прибилижно половина удара бомбама са осиромашеним уранијумом изведена у последњих 10 дана рата, у периоду када је између Слободана Милошевића и преговарачког двојца Ахтисари -Черномирдин већ био постигнут начелан политички споразум о окончању рата и повлачењу снага ВЈ са територије КиМ.

Штавише, у назначеном периоду, док су у Куманову трајали преговори крајње предвидљивог исхода, бомбама са осиромашеним уранијумом дејствовано је неселективно, не само по војним већ и по чисто цивилним циљевима, попут ТВ репетитора на Пљачковици, удаљеног свега 3 км од центра Врања. Измјерена радиоактивност земљишта у бомбардованој области била је чак 1100 пута већа од дозвољене.

 Пораст канцера

Само неколико дана уочи потписивања кумановског споразума, 30. маја 1999. авиони А-10 америчког ратног ваздухопловства у два наврата су истоварили злокобни уранијумски терет на територију Црне Горе, гађајући локалитет полуострва Луштица, позицију у којој није било никаквих војних јединица и инсталација. Забиљежена радиоактивност у бомбардованој области била је 350 пута већа од дозвољене.

Деконтаминација терена по коме је дејствовано муницијом са осиромашеним уранијумом представља веома скуп и сложен процес, који подразумијева физичко уклањање неколико слојева земље, њихово одлагање на специјалне локације и попуну насталих празнина.

Међутим чак и потпуно чишћење бомбардованог терена не представља гаранцију да је опасност по здравље људи отклоњена. Приликом удара у чврст предмет долази до сагоријевања радиоактивне компоненте пројектила и ослобађања уранијумског оксида. Тако се ствара радиокативна прашина, коју ваздушне струје разносе десетинама километара унаоколо и чије ширење није могуће зауставити.

Удахнутих само 0,1 мг овог једињења довољно је да изазове канцер. Док у земљама Европе на годишњем нивоу опада број умрлих и стагнира број ново-обољелих од карцинома, у Србији је поређење периода од 2006. до 2010. са претходним четворогодиштем показало да је 5.742 више људи умрло од рака и регистрован пораст броја новообољелих за 8.496. Број умрлих од леукемија у поређеним периодима порастао је за 139%, са 1.810 на 4276.

Прва негативна дејства осиромашеног уранијума почела су се клинички манифестовати у периоду између 5 и 10 година од НАТО агресије, а забрињава да најгоре тек слиједи. У наредним годинама очекује се нова прогресија малигних тумора, леукемије и деформитета код новорођенчади, а сам врхунац ових у историји цивилизације јединствених епидемија пројектован за период послије 2020. године.

Тежња да се сакрије истина од становника области контаминираних осиромашеним уранијумом представља тежи злочин од пуког испаљивања радиоактивних пројектила. Амерички Стејт департмент је у неколико наврата позивајући се на налазе наводних ескпертских група, истакао да „осиромашени уранијум нема никаквог ризика по здравље људи” .

Амерички цинизам

О каквом се беспримјерном цинизму владе САД ради најбоље показује специјални приручник намијењен НАТО војницима на Косову, у чијем одјељку насловљеном “Златна правила“између осталог стоји: Држите се даље од тенкова, зграда и возила погођених пројектилима или крстарећим ракетама са осиромашеним уранијумом. Носите заштитну маску уколико радите на удаљености до 500 метара од тенка, возила, или зграде погођених пројектилима или ракетама са осиромашеним уранијумом. Удисање нерастворљивих честица уранијумске прашине дугорочно је повезано са здравственим последицама, укључујући канцер и деформације код новорођенчади. Ове последице могу да постану видљиве тек неколико година касније“.

Управо је опасност од изложености осиромашеном уранијуму био разлог што је Холандија, након спроведене независне експертске истраге, донијела одлуку о хитном повлачењу својих војника са КиМ. Комплетну њихову опрему, укључујући и униформе, холандске власти депоновале су у специјална складишта за радиоактивни материјал. Истраживања међу припадницима италијанске војске показала. су да на сваких 30 случајева обољелих од рака, чак 28 представљају војници који су служили на Балкану.

Етички кодекс црногорским љекарима није, као њиховим колегама у Србији, наложио постављање питања о узрочно-посљедичној вези између епидемија малигних болести и осиромашеног уранијума употријебљеног у НАТО бомбардовању. Зато са правом можемо поставити питање, да ли је избјегавање ваљане статистичке анализе кретања малигних болести у Црној Гори, у ствари, саставни дио свеприсутне НАТО кампање?

Док црногорски официри и војници поручују да су „За НАТО спремни”, генерал Слободан Петковић, некадашњи начелник управе атомско-биолошко-хемијске одбране Војске Југославије, о карак риситкама муниције са осиромашеним уранијумом наводи следеће: „Зато и нас обузима осећање ужаса од сазнања да човек може такво подмукло, непредвидљиво и изузетно опасно оружје прво да измисли, да га употреби, а онда да исцрпно проучава његово дејство и последице по здравље људи и посмагра њихову патњу у генерацијама потомака“.

Све и да економски, безбједносни, стратешки, геополитички, историјски, географски и остали рационални чиниоци говоре у прилог уласку Црне Горе у НАТО, геноцидне размјере злочина почињене употребом мукиције са осиромашеним уранијумом биле би довољан разлог да наша јавност већински одбаци могућност уласка у тај војни савез.

Аутор је члан Мировног покрета „Неу рат – не у НАТО“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: