За осам мјесеци више телефонских него редовних сједница Владе

Влада Црне Горе не види проблем у томе што је од почетка мандата одржала више телефонских него редовних сједница.

То произилази из одговора извршне власти, коју су “Вијести” питале из ког разлога је било више електронских него сједница уживо, да ли мисле да се тиме губи на квалитету одлука које се доносе с обзиром на то да се о њима не расправља уживо, те да ли планирају да имају више редовних засједања.

Према подацима Центра за грађанско образовање (ЦГО), Влада на чијем је челу Милојко Спајић је за осам мјесеци рада, од 31. октобра прошле до 1. јула ове године одржала 75 сједница. Поред једне конститутивне и једне тематске сједнице, одржано је 37 телефонских сједница и 36 редовних.

Из Владе кажу да се, узимајући у обзир динамику рада, број министарстава, те материјала који се разматрају на сједницама, као и чињеницу да је одређен број материјала орочен роковима, јавља потреба за одржавањем телефонских на којима се одлучује на основу прибављене сагласности већине чланова извршне власти, о чему је, додају, јавност свакако упозната путем објављивања материјала и закључака на сајту Владе.

На посљедњој електронској сједници, одржаној прије три дана, утврђена је Платформа за учешће делегације Владе Црне Горе на комеморацији 29. годишњице геноцида у Сребреници, а на ранијим телефонским сједницама донесене су неке важне одлуке – између осталог, утврђени су амандмани на предлог Резолуције УН-а о геноциду у Сребреници, Стратегија раног развоја дјетета за период 2023-2027. године с Акционим планом за 2023-2024. годину, одлучено да потпредсједник Владе Момо Копривица “брани” у Скупштини неке предлоге закона умјесто министра правде Андреја Миловића…

Из Владе су саопштили “Вијестима” да је чланом 50 Пословника Владе прописано да премијер сазива сједницу по сопственој иницијативи, на предлог сталног радног тијела Владе или на предлог најмање пет њених чланова, и да се сједница одржава, по правилу, једном недјељно, на дан који одреди премијер.

Наводе да је чланом 10 Уредбе о Влади прописано да извршна власт може, на предлог премијера, у хитним и другим нарочито оправданим случајевима, без одржавања сједнице одлучити о појединим питањима, на основу прибављених сагласности већине чланова Владе.

Из Владе кажу да се на сајту Владе редовно и ажурно објављују саопштења, која обухватају материјале и закључке, с редовних и телефонских сједница. Додају да је, сходно наведеном, на основу члана 10 Уредбе о Влади, без одржавања сједнице, на основу прибављене сагласности већине чланова, Влада од дана свог избора до 7. јула, 38 пута одлучивала и доносила одлуке о материјалима припремљеним од надлежних министарстава.

Подсјећају да је Влада на свом веб порталу, сагласно Пословнику Владе, објављивала саопштења о телефонским сједницама, материјале о којима је одлучивала и донијете закључке.

Замјеница извршног директора Центра за демократску транзицију (ЦДТ) Милена Гвозденовић, казала је “Вијестима” да се одржавањем телефонских сједница може убрзати доношење одлука или побољшати координација у Влади. Међутим, поручује да би оне морале бити изузетак, а не правило у раду извршне власти.

Гвозденовић је оцијенила да су се на телефонским сједницама доносиле и неке веома важне одлуке за државу, а за које цијене да је била потребна расправа међу члановима Владе.

“Стога је важно да се мобилне технологије користе одговорно, а не науштрб транспарентности и квалитета у доношењу одлука”, навела је она.

Саговорница каже да разлог за забринутост представља и наставак дугогодишње праксе објављивања непотпуних дневних редова сједница, из којих су изостављени називи или ознаке материјала који су означени неким степеном тајности.

“ЦДТ је и раније указивао да државни органи, у складу са законом и у одговарајућој процедури, могу акте, које предлажу Влади, заштитити одговарајућим степеном тајности, али нема оправдања да називи, односно ознаке тих аката буду тајни. Усљед тога нема могућности за праћење рокова за престанак тајности, након чега би јавност могла да се упозна са садржајем докумената о којима је Влада расправљала”, казала је Гвозденовић.

Наводи да се види да Влада, у већини случајева, комуницира с јавношћу путем друштвених мрежа или слањем званичних изјава и саопштења медијима, што, према њеним ријечима, сугерише да извршна власт не доживљава медије као чуваре демократије, већ само средство за ширење својих порука.

“Интересантно је и да се јавност о неким веома важним дешавањима унутар Владе информисала на основу неименованих извора из Владе, што показује каква комуникациона филозофија влада у извршној власти”, казала је Гвозденовић.

Подсјећа да је на самом почетку мандата Влада одлучила да укине ТВ пренос сједница уживо, али да није обезбиједила адекватан замјенски механизам, тако да је доступност информација о садржају расправе умањена.

“Иако отворене сједнице нужно не значе и повећање транспарентности, иако постоје ефикаснији начини на које Влада може да обезбиједи пуну транспарентност свог рада, није добро искључивати могућност преноса макар дијела сједница, у зависности од теме о којој Влада одлучује”, подвлачи она.

Гвозденовић наводи да је било најављено одржавање редовних прес конференција након сједница Владе, али да се десет министара до сада на тај начин није обратило јавности.

Из ЦГО-а је недавно саопштено да телефонске сједнице морају бити изузетак, а не уобичајена пракса, јер се тиме, кажу, снижава ниво транспарентности у вођењу државних послова и потребних дискусија о озбиљним и важним питањима и на министарском нивоу.

“Јасно је да директне расправе уживо не могу бити замијењене размјеном порука посредством телефонских апликација, а неодговорно је према грађанима/грађанкама да се на тај начин доносе одлуке које утичу на њихове животе. Додатно, ово ограничава већ значајно ограничен мониторинг и темељан увид у процес доношења одлука у Влади”, навели су.

И генерални секретар одлучивао на телефонској сједници

Генерални секретар Владе Драгољуб Николић гласао је у новембру прошле године на “електронској сједници” извршне власти за тачке дневног реда засједања иако није имао овлашћење за то јер није члан Владе.

То се могло видјети из преписке с WhatsApp групе “Чланови Владе”, достављене “Вијестима”. Николић је тврдио да је гласао грешком, али не на сједници, већ у процедури без одржавања сједнице. У преписци је писао да “закључује електронску сједницу”.

Николић је тада у одговору “Вијестима” рекао да генерални секретар, будући да није члан извршне власти, не гласа о тачкама дневног реда на сједницама, као ни приликом доношења одлука без одржавања сједнице, те додао да је на сједници у новембру направио грешку.

“… Указујемо на изоловану ситуацију кад се 17. новембра 2023. године, приликом доношења одлука без одржавања сједнице, поткрала грешка кад је генерални секретар Владе исказао сагласност с предложеним тачкама дневног реда, али без намјере да гласа и утиче на исход гласања, посебно имајући у виду да су наведене тачке већ усвојене јер је у том тренутку постојала сагласност 17 чланова Владе”, казао је тада “Вијестима”, преноси РТНК.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: