За славу “руског оружја”

Петнаест километара од Ремса. Ни сваки Француз не може одмах да каже гдје је то. Прије 101 годину, на врхунцу Првог свјетског рата, овдје се одиграла једна од најкрвавијих битака на Западном фронту. У њој су учествовали и Руси.

Испуњавајући савезничку дужност, цар Николај II је послао 50 хиљада војника и официра. До 19. априла 1917. године у Петрограду, Фебруарска револуција већ се одиграла. Руси су имали свако право да напусте све, и врате се кући. Међутим, војници су се окупили, разговарали, и једнодушно одлучили: не напуштамо битку, помоћи ћемо „браћи“. И заједно су јуришали на  Њемце. Тога дана, скоро двије хиљаде наших сународника пало је под Агикуром за сат времена. Али, непријатељске позиције су заузете. Сјећање на њихов јуначки чин коначно ће се оваплотити у монументалном, гранитном споменику.

„Почео сам са овим пројектом прије пет година. Желио сам да подсјетим своје сународнике да је крв руских војника напојила нашу земљу“, каже француски историчар и активиста Пјер Малиновски, иначе и зачетник идеје о споменику. Америка је у Првом свјетском рату изгубила око 110 хиљада људи, а Русија – више од милион. И Французи ово морају знати.

Пјер је, о свом трошку, започео ископавања у близини Агикура, заједно са волонтерима из Руског војног историјског друштва (РВИО), и пронашао и сахранио посмртне остатке више руских војника, палих у тој бици.

“У Русији постоји споменик Незнаном јунаку Великог отаџбинског рата, али не постоји такав споменик јунацима Првог свјетског рата, иако су и њега савременици назвали  великим”, рекао је Малиновски на конференцији за штампу, у агенцији ТАСС.

Због тога је на годишњицу битке на брду Монспан, постављен споменик у част руског подвига. Француска влада је издвојила 23 хиљаде евра за архитектонске радове, а помоћ је пружила и Фондацији Андреја Первозванова, на челу са Владимиром Јакуњиним. Тако ће се на пољима под Ремсом појавити још једно свједочанство руско-француског војног пријатељства. На крају крајева, хероји из прошлих ратова не умиру, док живи сјећање на њих.

Едвард Чесноков: Комсомолскаја правда

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: