ИН4С

ИН4С портал

За славу “руског оружја”

1 min read
Пјер је, о свом трошку, започео ископавања у близини Агикура, заједно са волонтерима из Руског војног историјског друштва (РВИО), и пронашао и сахранио посмртне остатке више руских војника, палих у тој бици.
rusija, ruskoj, normativ

Москва

Петнаест километара од Ремса. Ни сваки Француз не може одмах да каже гдје је то. Прије 101 годину, на врхунцу Првог свјетског рата, овдје се одиграла једна од најкрвавијих битака на Западном фронту. У њој су учествовали и Руси.

Испуњавајући савезничку дужност, цар Николај II је послао 50 хиљада војника и официра. До 19. априла 1917. године у Петрограду, Фебруарска револуција већ се одиграла. Руси су имали свако право да напусте све, и врате се кући. Међутим, војници су се окупили, разговарали, и једнодушно одлучили: не напуштамо битку, помоћи ћемо „браћи“. И заједно су јуришали на  Њемце. Тога дана, скоро двије хиљаде наших сународника пало је под Агикуром за сат времена. Али, непријатељске позиције су заузете. Сјећање на њихов јуначки чин коначно ће се оваплотити у монументалном, гранитном споменику.

„Почео сам са овим пројектом прије пет година. Желио сам да подсјетим своје сународнике да је крв руских војника напојила нашу земљу“, каже француски историчар и активиста Пјер Малиновски, иначе и зачетник идеје о споменику. Америка је у Првом свјетском рату изгубила око 110 хиљада људи, а Русија – више од милион. И Французи ово морају знати.

Пјер је, о свом трошку, започео ископавања у близини Агикура, заједно са волонтерима из Руског војног историјског друштва (РВИО), и пронашао и сахранио посмртне остатке више руских војника, палих у тој бици.

“У Русији постоји споменик Незнаном јунаку Великог отаџбинског рата, али не постоји такав споменик јунацима Првог свјетског рата, иако су и њега савременици назвали  великим”, рекао је Малиновски на конференцији за штампу, у агенцији ТАСС.

Због тога је на годишњицу битке на брду Монспан, постављен споменик у част руског подвига. Француска влада је издвојила 23 хиљаде евра за архитектонске радове, а помоћ је пружила и Фондацији Андреја Первозванова, на челу са Владимиром Јакуњиним. Тако ће се на пољима под Ремсом појавити још једно свједочанство руско-француског војног пријатељства. На крају крајева, хероји из прошлих ратова не умиру, док живи сјећање на њих.

Едвард Чесноков: Комсомолскаја правда

 

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “За славу “руског оружја”

  1. … Nijesu morali!
    Pa se i ovaj kriptokomunista iz “ Komsomolskaje pravde “ rano dosjetio ko su svjetskom komunizmu oni mrski monarhijski, carski Rusi – da su oni danas, zar, junaci!
    I ono presaldumilo, samo još dukljani i montenegrini, oni posljednji komunisti pod šarom nebeskim …
    Oni i koja hiljada komunističkih milionera, milijardera komunističke, nego kako, Kine!???
    Što li ih to, zaboga miloga, povjezuje!?
    Ima li koga da zna?
    Kako ja sumnjam …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy