За Трампа су због судара са Кином односи са Русијом постали приоритет

Аутор: Дмитриј ЈЕВСТАФЈЕВ

Политика Трампове администрације оставља утисак хаоса, али је то варљиво.

Иза понекад нечувених изјава види се стратешки циљ обнављања, ако не доминације, онда барем лидерства САД у свету на новој, чвршћој геоекономској основи.

Вашингтон је схватио не само да је ситуација у Украјини стратешки изгубљена, већ и да покушаји да се она поправи доводе до повећане претње увлачења САД у велики европски рат.

Остаје зато питање: како ће и са каквим политичким последицама бити евидентирани губици? И да ли ће САД моћи да задрже озбиљан политички утицај у евроатлантском региону након прве рунде борбе коју је Трампова администрација изгубила?

Друго: задатак супротстављања Кини, као главном геоекономском ривалу, а дугорочно и војно-политичком противнику, препознат је на нивоу двопартијског консензуса САД као безусловни приоритет.

Кина се не ослања само на своје присуство у регионима које Вашингтон сматра за себе важним, већ и на стратешко партнерство са Русијом, које покрива не само економију, већ и војно-политичку сферу. Лако је закључити да у овој ситуацији односи са Москвом постају један од приоритета Вашингтона.

Али, која ће бити сврха те интеракције?

Тешко је надати се да ће Вашингтон озбиљно настојати да успостави уравнотежене односе са Москвом, посебно у контексту односа са Пекингом.

Идеја да се Пекинг и Москва међусобно супротставе, пa и сукобе, била је у сржи америчке спољне политике још од Хладног рата. Трампова администрација једноставно наставља, убрзаним темпом, политику раздвајања Русије и Кине.

Јасно је да је сада, посебно имајући у виду растуће проблеме у односима међу евроатлантским савезницима, мало вероватно да ће САД ући у било какву отворену конфронтацију са Москвом и Пекингом. Штавише, у Сједињеним Државама преовладава мишљење да је садашњи ниво савезничких односа између Русије и Кине резултат „неинтелигентног“ притиска на њих који је вршен почев од 2014-2015.

Један од апологета оваквог приступа, који је развио Кисинџер, јесте и сам Трамп.

Али, упркос важности спољног шока, Вашингтон сада потпуно схвата да би стратегија „завади па владај” могла бити много ефикаснија, када се „шаргарепа” наизменично показује Москви и Пекингу, тачније, представницима различитих интересних група у две земље.

Сада Вашингтон показује Москви „шаргарепу“, понекад наговештавајући, понекад директно говорећи, да би услов да САД пристану да разговарају о руским интересима у Украјини и Европи требало да буде дистанцирање Русије од Кине.

Главно ограничење могућности „шаргарепе“ је чврст став руководстава Русије о циљевима СВО, укључујући успостављање контроле над уставном територијом Русије.

Лако је претпоставити да ће у следећој фази „шаргарепа” бити показивана Пекингу, са фокусирањем на оне групе у кинеској елити које су биле заинтересоване за реализацију пројекта „Чимерика” (Кина + Америка).

Наравно, Трамп не намерава да оживи тај пројекат, поготово што су га гурали његови политички противници.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: