ИН4С

ИН4С портал

За власт антимафија одбор добра идеја, опозиција скептична

1 min read

Фото: Скупштина ЦГ

Идеју о оснивању скупштинског антимафија одбора, коју је у разговору са италијанским колегом Лоренцом Фонтаном, иницирао предсједник Парламента Андрија Мандић, поздрављају у владајућој већини. Сматрају и да би при формирању тог тијела требало узети у обзир не само италијански модел, већ и најбоље праксе других развијених земаља.

У опозицији сматрају да борбу против организованог криминала и корупције треба да воде државни органи, односно судска и тужилачка грана власти, те да би оснивањем антимафија одбора Праламент ушао у зону кршења своје надлежности.

Из МАНС-а оцјењују да је ријеч о још једном у низу покушаја без јасне политичке подршке, који не би допринио неопходној правосудној и институционалној реформи.

Да је измјена Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу кључни корак, а грађанско -правни модел будућност борбе против корупције, поручују из АСК-а.

Да ли би евентуално оснивање Скупштинског антимафија одбора по италијанском моделу могао бити корак ка ефикасњој борби против корупције и организованог криминала?

У једној од странака владајуће већине Покрету Европа сад подржавају ту иницијативу и поручују како би и власт и опозиција требало да заједнички дефинишу начин и модел његовог функционисања.

„Наш клуб увијек поздравља иницијативе да се сагледа нека компаративна пракса нарочито од стране наших европских партнера који имају много више искуство у борби против организованог криминала него Црна Гора и да се сходно њиховом искуству и сходно том праксом покуша наћи неки модел који је близак нашем контексту“, каже посланик Василије Чарапић.

У опозицији немају превелика очекивања.

Никола Зиројевић, посланик СД-а, каже да у парламенту већ постоји одбор који се бави том тематиком, те да је ријеч о покушају једног, како се изразио, новог театралног оружја за лов на вјештице.

„Борбу против организованог криминала и корупције, без обзира колико неки посланици мислили да су важни, па био то и сам предсједник парламента, ипак воде надлежни државни органи, то јест Специјално државно тужилаштво, пресуде доносе надлежни судови, тако да мислим да би на тај начин евентуално парламент могао ући и у кршење онога што је уставна категорија, то је мијешање у надлежности судске гране власти и надлежности тужилаштва“, сматра Зиројевић, пренио је РТЦГ.

Да је ријеч о политичкој изјави предсједника парламента, те да ће се мало шта у истину реализовати, оцјена је директора истраживачког центра МАНС-а Дејана Миловца. То, како истиче, потврђује и ранија пракса.

„Још једна институција која заправо неће имати јасно политичку подршку, свакако не може допринијети ономе што Црној Гори јесте заиста потребна, то је прије свега правосудна реформа и реформа оних институција који заиста могу да испоруче конкретан и одржив резултат, нарочито када је у питању борба проти тзв. мафије и организованог криминала“, каже Миловац.

Свако оснивање тијела које ставља у фокус организовани криминал и корупцију добро је дошло, али оно мора имати и конкретне резултате, сматра замјеник предсједника Савјета Агенције за спречавање корупције Младен Томовић.

Кључно је, каже, што хитније измијенити Закон о одузимању имовине анализирајући италијански, скандинавски и британски модел. Паралелно са тим требало би, истиче Томовић, развијати и модел грађанско-правног одузимања имовине.

„Гдје би се успоставио или посебан орган и агенција која би се бавила наведеним питањима као што је рецимо сучај у Америци, или би постојећи органи преузели у обавезу грађанско-правно одузимања са обрнутим теретом доказивања, рецимо, пореска управа кроз измјене закона о пореској администрацији, путем управног поступка или заштитник имовинско-правних интереса државе, кроз посебан поступак грађанско-правног одузимања“, сматра Томовић.

А да би закон уопште имао смисла, неопходно је, како поручује Томовић, да има ретроактивно дејство, да обухвати све оне који су незаконито, односно на необјашњив начин стекли имовину и прије 90-тих година. Закључује и да би терет доказивања умјесто на тужилаштву требало да буде на лицу за чију имовину се сумња да је стечена незаконито.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *