ИН4С

ИН4С портал

Заборав

Батрић Бабовић

Пише: Батрић Бабовић

Некада давно
Јаничари би долазили
Након шест година
По свој данак

Спасили би се само
Мушки старци
Болесни младићи
Са одсјеченим прстом
Хроми и кљасти
Добри глумци
Срећни дјечаци
Које је Бог погледао

Од априла 1941
До маја 1945
Није било јаничара

Али је био Пакао
Са нашим ћутањима

Ми обично знамо
Што није битно
Вриједно и важно

Само не знамо
Колико нас је у Порти

А колико у јамама

И колико нас је пошло
На онај свијет
Без помисли о себи

О прољећима Саве
И њених притока
О води Дрини
Цариградским судбама
Њених хучних таласа
И уморених обала

Можда баш зато
Нисмо достојни
Да будемо као Израиљ

Или његов најближи
Живи и пресељени род

Који свој Усуд
Диже у Небо
Кољенима
Покољењима
Генерацијама

Жртвеног поља
Избројаних милиона

Са кога нема одступнице

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy