Заборављени хероји: Велики јубилеј Горске службе спасавања из Никшића

Данас се навршава шездесет година од успостављања чувене “Горске службе спасавања” из Никшића. Те далеке 1963. године чланови овог удружења су на данашњи дан, дакле 23. децембра, извели спектакуларну акцију вађење тијела младића Димитрија Манојловића који је непажњом упао у јаму “бездањицу” у Голији, у реону планине Сомина. До овог датума чланови Горске службе спасавања били су ангажовани у “мањим” акцијама спасавања, као што је спасавање ђака из снијежних сметова на Крнову или у ношењу поште и потрепштина за завијана црногорска села.

Иако су прошли планинарске и спасилачке курсеве у Хрватској и Словенији, аматерски спасиоци из Никшића, осим храбрости и хуманости, нису располагали адекватном опремом и средствима за спасилачке подухвате, због чега нису били ни признати нити званично регистровани као спасилачки тим. У статусу непризнатости били су све до тог преломног 23. децембра 1963. године када су се, тадашњи лидер спасилачке групе, Милош Бојановић, Бошко Вулановић, који је био мозак свих спасилачких операција, потом Боро Почек, Ђурко Аничић, Гага Лучић и Стеван Вујичић одазвали позиву власти да покушају да изваде тијело настрадалог младића, иначе сина јединца, из јаме дубоке стотињак метара.

Породица настрадалог Димитрија била се помирила са губитком, знајући за немогућност преживљавања пада у бездањицу. Колико је настрадали Димитрије био цијењен као врстан момак, свједочи дистих који је колао о њему у голијском крају: “Црна Гора роди Пека, а Голија Димитрија.” Његова ожалошћена мајка је нашла утјеху у чињеници да ће њен син јединац имати достојно гробно мјесто. Захваљујући члановима спасилачког тима, мајчинска жеља је испуњена.

Ова велика акција, која је одјекнула у тадашњој црногорској и југословенској јавности, дубоко се урезала у сјећање Стевана Вујичића, јединог живог члана никшићке Горске службе спасавања, актера и свједока надчовјечанских подухвата у човјечности која је сопствени живот стављала на коцку, често и за вађење тијела унесрећених због достојанствене сахране. Чика Стеван се још сјећа језе коју је осјетио спуштајући се у голијску јаму, тада као двадесетпетогодишњак. Али, упркос овом и небројеним другим подухватима, ове људе је красила ријетка скромност. Знали су да кажу, “‘бем ти славу на туђој несрећи”.

Зато су се клонили публицитета, штампе, изјава, личних промоција… Били су сложни, упркос разликама, и тихо подносили прећуткивање. “Они који су узимали невине људске животе, проглашавани су народним херојима. Они који су спасавали људске животе, остали су заборављени”, рећи ће испод гласа чика Стеван Вујичић.

Нека је част и чест члановима Горске службе спасавања из Никшића!

Скупштина Општина Никшић и Планинарско друштво “Јаворак” организоваће обиљежавање великог јубилеја Горске службе спасавања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: