„Забрањени“ Мировић у старој Црној Гори: Своји на своме!
"Забрањени" Мировић у старој Црној Гори: Своји на своме!
Фото: Фејсбук
Znači, nije mu bio zabranjen ulaz u CG, već su to bile fake news.
Prokleta je zemlja gdje su pascad pustena a kamenje svezano! Lovcen “Sjeti se ko ti je bio djed”! Ke kaco,Mama mia,hahahaha
Godinje ,znaci stigao si kuci Gojko,sad je najljepse vrijem ,sperema se rakija i prelijeva se vino,ako ima koja ukljeva mada je rano ili krap ,eto mira a to su uslovi za jedan dobra razgovr opusteno i onako domacinski bez nekog moranja i hektike.
Da znas da to izgleda odvade dobro i neshavtljivo ,da se moze sve to priustiti samo da se ima malo goriva u rezrvoar,e pa uzivajte u ambijentu i razgovru!
Pozdrv obadvoici ,iako Mirovica znam samo preko ovih medija kao pozitivnog i vrsnog intelektualca
popricaj Gosa o nasim jadima i trazi lijeka, bolesniku Srbinu, Crne Gore !
E bas me zabavljaju ovi,, crveni Hrvati,,….. Samo po neki bi mogli da provere svoj iq, a bas bi se po neko i iznenadio kol, ko je pametan
Taman ga zadrži Gośa trajno , samo vam Raković fali .
Врста која сикће, а није змија, јесте псето. Оно бесно КОЈЕ УЈЕДА и кад није гладно, и кад није ничим, сем сопственим бесом, изазвано.
Banje , oli ići u zatvor , vele ovi novi vaš ambasador iz Vidrovana da će te odma predati , ja ću te pośetit da se ispovjediš .
…..што би реко Ото Вајнингер (1880-1903):
„Док Фауст наглас чита јеванђеље,
пас лаје све жешће:
то је мржња према Христу,
према добром и истинитом.“
У сваком случају, боравећи у протекле три године у Црној Гори и читајући коментаре на задате теме, често ми се, као лајтмотив, враћају Матије Бећковића стихови из песме посвећене просветитељу и утемељивачу Српске православне цркве- „Прича о Светом Сави“:
„Кад је Свети Сава ишао по земљи, још пре свога рођења,
Док се звао Растко, као што иде и сада,
Само га не видимо, а можда је то било и доцније.
Кренуо је Савиним стопама, ка Савином извору,
Ка Савином врху,куда и ми идемо, јер другог пута нема.
Када је негде око Савина дана наишао Савином страном,
Напали су га ПСИ, КАО ШТО И САДА НАПАДАЈУ СВАКОГА КО СЕ
УПУТИ
САВИНИМ ТРАГОВИМА.
Путник је најпре саставио ТРИ ПРСТА, како је одредио да се и ми крстимо,
плашећи их знаком од кога су још више побеснели,
а они до данас нису узмакнули.
Онда се сагнуо да дохвати камен, али камење беше замрзнуто,
Свезано за земљу студеним синџирима, јер беше јака зима,
Као и ове године, као увек око Савина дана.
Већ су разносили Савина стопала, Савин кук и Савин лакат,
По продолима и јаругама земље због које је подељен свет,
Кад је Свети отпасао мач уста, једино оружје које је носио,
А које је и нама оставио, говорећи ове речи:
– НЕКА ЈЕ ПРОКЛЕТА ЗЕМЉА У КОЈОЈ СУ
ПАЧШАД ПУШТЕНА, А КАМЕЊЕ СВЕЗАНО .