Забрињавајући подаци: У Црној Гори грађани у посјед имају 80 000 нелегалних и око 100 000 легалних комада оружја

Количина оружја коју посједују грађани Црне Горе је забрињавајућа и застрашујућа, констатовала је за Радио Слободна Европа (РСЕ) психолошкиња Наташа Вуковић, чланица Комисије за издавање љекарских увјерења о способности лица да има дозволу за оружје.

У легалном посједу грађана је 100.317 комада ватреног оружја, потврђено је Радију Слободна Европа (РСЕ) из Министарства унутрашњих послова које издаје исправе за оружје. А грубе полицијске процјене су, да код грађана има још од 40 до 80.000 нелегалног оружја.

Ако је познато да Црна Гора има нешто преко 190.000 домаћинстава, према попису становништва из 2011. године, произилази да свако домаћинство има неки комад ватреног оружја.

Познато је, да је Црна Гора годинама међу првима у Европи по количини оружја код грађана, због чега стручњаци позивају да се пооштре услови за стицање оружја.

Позиве је актуелизовала масовно убиство на Цетињу 12. августа када је Вук Бориловић убио десет, а ранио шест особа, пуцајући из ловачког оружја.

Полиција је саопштила да је Бориловић имао уредну дозволу за оружје, а истовремено је потврђено да је кобног дана имао заказан преглед код психијатра.

“Нажалост, последње дешавање на Цетињу је открило све мањкавости у процедурама издавања оружја”, каже за РСЕ Владимир Добричанин, члан Одбора за људска права и слободе Скупштине Црне Горе.

Ко може добити дозволу за ватрено оружје?

Према Закону, лицу које жели да има оружје неопходна је, између осталог, љекарска потврда о здравственој способности.

Потреба за посједовањем оружја је, сматра Вуковић, више културолошког него психолошког карактера, нарочито у народима “гдје је култ оружја заступљен”.

Она објашњава, да су комисије за издавање увјерења састављене од више љекара међу којима су психијатар и психолог. Уједно се ради тест на психо-активне супстанце. А грађани који долазе за увјерење као разлоге најчешће наводе да су оружје наслиједили и желе да оно остане у породици.

“Тако је у готово 90 одсто случајева. Други разлог је бављење ловом јер је то дио њихове породичне традиције.”

Вуковић сматра да је до сада било пропуста при издавању љекарских увјерења за оружје.

“Има здравствених установа са којима имамо проблем, које врло лако издају увјерења на непримјерен и неадекватан начин. Врло често се дешава да када ми напишемо да неко није способан, то лице послије пар дана код њих добије увјерење.”

И посланик Добричанин наглашава да мора постојати изузетно добра класификација људи који могу да имају оружје, што до сада, оцјењује, није био случај:

“И то не само оружја које ће се држати у кући зарад личне безбједности већ и ловачког наоружања. То је посебан дио гдје се апсолутно, мислим, не води рачуна, коме се и на који начин оно издаје.”

Злоупотребе издавања дозвола за оружје?

Вуковић напомиње да се чланови комисије за издавање дозвола за оружје суочавају са непријатностима и притисцима ако не издају потврду да је лице способно да има оружје:

“Ово је мали град, ми се сви познајемо. Мени долазе на врата од куће…заустављају мог мужа и кажу нареди оној твојој жени да ми потпише. Комисија не потпише и послије пар дана тај неко дође и каже: шта год да си ти урадила ево ми га љекарско’ и донесе увјерење.”

Добричанин наглашава да изузетна пажња мора да буде на процедури издавања дозвола за ловачко оружје за особе које не прођу психолошко-психијатријски тест.

Велике количине нелегалног оружја

Према подацима Управе полиције, у посљедња три мјесеца ове године, полиција је од грађана одузела 94 комада ватреног оружја, од чега је 29 комада било у илегалном посједу.

Поред легалног оружја грађани Црне Горе чувају и велике количине нелегалног оружја, а истраживања показују да сваки други или трећи грађанин има неки комад ватреног оружја.

Да би дјелимично ријешила овај проблем двије бивше владе из периода од 2015. до 2018. спроводиле су кампању “Поштуј живот, врати оружје” са циљем да грађани без правних посљедица предају оружје које се нелегално налази у њиховом посједу.

У тој акцији држави је добровољно враћено 1.920 комада ватреног оружја, 262 минско-експлозивна средства, као и око 34.000 комада метака различитих калибара. Истовремено је од тог броја онеспособљено је 173 комада оружја (краткоцијевно и дугоцијевно).

“И на транспарентан начин извршено је уништавање топљењем ватреног оружја одузетог у правоснажно окончаним поступцима, нађеног или предатог држави на располагање 6.759 комада металних дјелова за оружје, муниције. Уништавање оружја није вршено у 2020. и 2021. години”, пише у одговорима који су РСЕ достављени из МУП .

Владимир Добричанин, члан Одбора за људска права и слободе Скупштине Црне Горе, указује да треба подржати овакве акције јер је према његовим ријечима много илегалног оружја код грађана:

“Иако су можда и биле симболичне акције људи су предавали оружје које није било легално.”

Када је у питању нелегално оружје Добричанин сматра да је много илегалног оружја код особа из криминалног миљеа:

“Подржавам полицијске акције, које треба да буду циљане за одузимање илегалног оружја код безбједносно интересантних лица и особа које се са њима друже, што ће смањити криминал. Али то нигдје у свијету није довело до нестанка илегалног оружја.”

Према Кривичном законику, казна за недозвољено држање оружја и експлозивних материја је од три мјесеца до осам година затвора.

Пооштравање критеријума за оружане дозволе

Да ли ће се тражити пооштравање услова за добијање оружја, питање је на које РСЕ није добио званичан одговор од више чланова скупштинског Одбора за безбједност.

Ипак, дио чланова Одбора је РСЕ незванично саопштио да ће се послије трагедије на Цетињу вјероватно пооштрити законске процедуре за легално посједовање оружја.

Пооштравање Закона о оружју тражило је Министарство унутрашњих послова у децембру 2021. којим се скраћује рок важења дозволе за оружје са актуелних десет смањи на пет година.

Наташа Вуковић сматра да за рјешење проблема у Црној Гори мора да се направи јединствена база података између Министарства здравља и МУП која би садржавала све податке о здрављу грађана, и евидентирала све могуће промјене.

Она објашњава да је и психичко и физичко здравствено стање јако промјењиво.

“Примјера ради, ми оцијенимо да XX лице није способно да има ватрено оружје. А онда у дугој установи то лице добије увјерење. То би онда морала да рјешава нека другостепена комисија и оцијени је ли XX кандидат способан или не. Или да због промјена здравственог стања буде одузета дозвола за оружје или да заустави њено издавање.”

И политичари љубитељи оружја

Постојећи Закон о оружју не ограничава број комада ватреног оружја које појединац може имати, а дозвола се обнављају на сваких десет година.

О томе говоре имовински картони црногорских политичара и челника правосуђа.

Тако је према подацима Агенције за спрјечавање корупције (АСК) у које је РСЕ имао увид, бивши премијер Душко Марковић власник осам комада оружја и то, шест пиштоља, једног револвера и пушке.

Посланик Предраг Булатовић из опозиционог Демократског фронта посједује четири пиштоља.

Ранко Кривокапић актуелни министар вањских иностраних послова има три пиштоља.

По три пиштоља имају и бивша предсједница Врховног суда Весна Меденица и бивши врховни државни тужилац Ивица Станковић, наведи су у имовинским картонима АСК.

Раније истраживање међународне агенције “Small Аrms Survey” са сједиштем у Женеви из 2018. показало је, да на сваких 100 становника Црне Горе долази просјечно 40 комада лаког наоружања.

Њихове процјене су биле да у Црној Гори има укупно 245.000 комада оружја. Од тог броја преко 140.000 је нелегално ватрено оружје.

Извор: Борба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: