Задржавањем мандата обесмишљена воља бирача

Посланици који напусте партију са чије листе су изабрани, а задрже мандат, обесмишљавају вољу бирача, оцијенио је аналитичар Златко Вујовић, додајући да је потребно покренути процес постепеног отварања изборних листа.

Задржавањем мандата посланици обесмишљавају вољу бирача Задржавањем мандата посланици обесмишљавају вољу бирача

Позитивну Црну Гору, Социјалистичку народну партију и Демократски фронт напустило је укупно седам посланика и сви су здржали мандате.

Бивши посланици Позитивне Црне Горе, Младен Бојовић и Дритан Абазовић и Демократског фронта Новица Станић, формирали су посебан посланички клуб а то су затражили и остали независни посланици.

Вујовић је рекао да се представничка демократија не може више ни замислити без слободног мандата и о томе се, како је навео, не може расправљати.

“Међутим, задржавање мандата од посланика који су напустили партије са чије листе су изабрани, постала је масовна појава која обесмишљава вољу бирача”, казао је Вујовић агенцији МИНА.

На питање како се тај проблем може ријешити, Вујовић је одговорио да се посланик не може обавезати да врати мандат уколико напусти партију.
Рјешење, како је објаснио, треба тражити кроз двије мјере, а на основу одређених компаративних рјешења.

“Могуће је увести одредбу у којој би мандат било могуће одузети посланику који је прешао или основао другу партију, а да они који не уђу у другу партију, задржавају као и досад мандат до његовог краја”, рекао је Вујовић.

Друга мјера је, како је указао, да се кроз постојећи изборни систем омогући преференцијално гласање, односно да са партијске листе буду изабрани кандидати који су добили највише преференцијалних гласова.

“На тај начин изабрани кандидати на бази преференцијалних гласова би имали пуни основ за задржавање мандата, јер су изабрани гласовима бирача, али би имали и већи углед и јачу позицију у партији, што би их мотивисало да остану у њој”, оцијенио је Вујовић.

Према његовим ријечима, у Црној Гори би било потребно покренути процес постепеног отварања изборних листа.

“Први корак је да се омогући бирачу да изабере једног од кандидата за посланичку функцију, он гласа за појединца. Глас за појединца је аутоматски глас за партију, а збир гласова кандидата једне партије је њен изборни резултат”, објаснио је Вујовић.
На бази тог партијског резултата се, како је рекао, алоцирају партији гласови, док се мандати распоређују кандидатима партије на основу освојених преференцијалних гласова.

“Преференцијално гласање, гласање бирача директно за кандидате унутар партијских листа, би са једне стране помогло мјерењу подршке не само партија између себе, већ и “мјерењу” кључних људи унутар партија”, рекао је Вујовић, додајући да би то и олакшало односе унутар коалиција, унаприједило квалитет селекције, али и рада посланика који се боре за реизбор.

Постојећи изборни систем је, сматра он, једним дијелом потрошен и потребно га је мијењати. “Потребна нам је даља демократизација, али и она која подразумијева демократизацију и самих странака. Живимо у систему са заробљеним институцијама, заробљеним приватним и партијским интересима, а исто је и са партијама”, поручио је Вујовић.

Партијама, према његовим ријечима, не управљају чланови већ уске групе окупљене око руководства. “Са заробљеним партијама не могу се ослобађати заробљене институције. Потребне су нам промјене не само изборног већ и закона о политичким партијама, као и дјелова закона о финансирању политичких партија”, рекао је Вујовић.

Према његовим ријечима, неопходан је отворен процес реформисања тог сета закона, али уз укљученост стручне и шире јавности.

“Не може се прихватити да су изборни закони екслузива политичких партија”, закључио је Вујовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: