Заев је персонификација за политичара малог калибра и пиона

Политички споразум ДПС-а и Демократа о формирању Одбора Скупштине Црне Горе за свеобухватну реформу изборног и другог законодавства, који треба да припреми редовне парламентарне изборе 2020. године, политичка је тема број један у Црној Гори. Споразум је, наиме, постигнут уз одлучујуће посредништво Еу и појединих страних амбасада, од којих се истичу амбасаде Велике Британије и Њемачке, као и одлазећег комесара за проширење Јоханеса Хана.

У разговору за радио и портал “Спутњик”, Лука Радоњић каже да најновија дешавања на црногорској политичкој сцени по свом карактеру и садржају не представљају потпуни новитет.

“Наша сцена, генерално, склона је производњи материјала пријемчивог за разне облике комедија, буфонерија, бурлески, харлекинада, и то се емитује у наставцима. Каткад се догоди и одређена оригиналност, као што је случај недавно, када су амандмане из тзв. Бриселског плана опозиционе Демократске Црне Горе (која бојкотује парламент) у Скупштини предложили, бранили, заступали и на крају изгласали посланици – не опозиције, већ владајуће ДПС. Након гласања, Демократска ЦГ прогласила је побједу и капитулацију ДПС-а, док се опозициона јавност и даља пита – да ли су “реформе” толико политички опасне за власт, да их је владајућа коалиција – сама предложила па изгласала”, каже Радоњић.

Радоњић констатује да је подршка потезу Демократа скоро у потпуности изостала са опозиционе стране, али не и са режимске, па је тако хор дежурних режимских аналитичара подржао ДЦГ поручујући јој да је на добром путу и да не подлегне опозиционом притиску. А притисак опозиције по овом питању – није мали.

Реакција опозиције

Из најјачег опозиционог савеза Демократског Фронта упутили су оштре критике на рачун “договора ДПС- ДЦГ, називајући га велеиздајом”, из Социјалистичке народне партије исказали су “велико изненађење најновијим догађајима”, наглашавајући да их особито чуди што је главни заступник “бриселских амандмана Демократа у Скупштини био један од првака которског ДПС-а који је у овом приморском граду недавно развластио градоначелника управо из редова Демократа и то путем политичке корупције”.

Из Социјалдемократске партије констатовано је “урушавање јединства опозиције, како због програмских разлика, тако и због чињенице да дио опозиције у Скупштини заступа – ДПС”, док су из Уједињене Црне Горе поручили да се ради о једном облику “политичке перверзије који вријеђа интелигенцију грађана, јер испада да ДПС ради против себе а у корист опозиције”.

Као један од главних проблема, већина њих констатује то што је, како кажу “техничка влада која би контролисала наредне изборе, а која је саставни дио Споразума за будућност који су све опозиционе странке потписале током грађанских протеста – сада постала далека”.

Ипак, можда најзанимљивији осврт стиже из “Грађанског покрета УРА”, ко-аутора “Бриселског плана” и бивших коалиционих партнера Демократа. Они су казали да је од Бриселског плана прошло доста времена, да се у међувремену десио низ важних догађаја попут афере “Коверта” и других афера, затим грађански протести и Споразум за будућност, те да је за њих неприхватљиво учешће у “крњем Одбору за изборну реформу и да је апсурд да ДПС предлаже или заступа опозицију и на концу, да изборне реформе и њихов квалитет морају бити резултат општег опозиционог консензуса а не само жеље одређених субјеката”.

Све у свему, четири петине опозиције – не подржава најновије потезе својих колега, па је самим тим, сматра Радоњић, политички легитимитет читавог процеса доведен у питање.

Лекције о демократији

У одбрану својих потеза, из Демократске ЦГ понудили су компаративни преглед њихових и досадашњих предлога, указује Радоњић, посебно наглашавајући истицање подршке од стране Демократске ЦГ – која долази од представника Европске уније и амбасада В. Британије и Њемачке.

На званичној страници ове странке присутан је свакодневни пласман фотографија и цитата страних амбасадора и амбасадорки, као и лица из цивилног сектора, па се може закључити, да Демократе у њиховим “ауторитетима” трагају за кредибилитетом учињеног, а данас је пласиран и текст у којем се предсједник Демократа назива “црногорски Заев”.

Радоњић на ову тему каже да “балканско искуство казује да мишљење Европске уније може да значи све и не мора да значи ништа, јер и раније су се појављивали опозициони политичари који су тврдили да имају подршку и обећања Запада. Резултат је да су они сада политичка прошлост а ДПС је још увијек на власти”.

Ипак, од свега поменутог, сматра Радоњић, важније је савладати сљедеће, фундаментално важне политичке лекције.

“Прво, од мишљења страних амбасадора и комуникације са њима – макар била најбоља, далеко је важније мишљење грађана и бирача, и комуникација са опозиционим колегама. Ако нема опозиционог консензуса – онда нема ни демократије у опозицији, односно у том случају свједочимо тежњи самовоље једне партије – која легитимитет не тражи у подршци већине, већ ослонац за исти налази у ставовима страних амбасада. А то је прилично анахроно, није демократски, и сличан примјер имамо у ДПС-у, који се за многе крупне одлуке позивао на жељу Запада, а не народа (улазак у НАТО, признање Косова). Друго, ако Црна Гора претендује да буде суверена држава у будућности, мора се поставити питање – чему толики уплив страног политичког фактора и то у опозицији. Ако нема ослобађања политичке инфериорности у том смислу, неће бити ни политичког сазријевања. И треће, можда најважније: Европској унији најважније је “рјешавање кризе”. Много важније од тога – на који начин ће се криза ријешити“, појашњава Радоњић.

На крају, упозорава Радоњић, поређење са Зораном Заевом, који је више пута похвалио црногорску власт, тврдећи да је Црна Гора примјер демократије у региону, и код које је радо виђен гост и саговорник, заиста може бити симболично, прије свега у смјеру – “апсолутног пораза реформи и суштинских промјена”.

“Црна Гора мора поставити питање квалитета и суштине промјена које жели, а једно од првих у реду мора бити – да ли, макар и оваква Црна Гора, заиста жели судбину једне Сјеверне Македоније, у којој је управо Заев био вођа флагрантно прекршене воље грађана. Ако је Заев парадигма промјена, онда то није корак напријед, него два назад. Зато ово скромно поређење је које пласирано, ваља искористити и у смјеру питања за све – да ли црногорска политичка визија има тако кратак домет, да завршава у сусједном примјеру једног малог политичког калибра и пиона, који је персонификација за све – осим за државну и политичку сувереност”, закључио је Радоњић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: