Загађен ваздух допринио смрти преко 1.000 грађана

Према посљедњим процјенама Европске агенција за заштиту животне средине, у Црној Гори је у 2022. години загађење ваздуха допринијело пријевременом умирању 1.060 становника, од чега од посљедица загађења ПМ честицама 920, азот-диоксидом 90 и приземним озоном 50 особа, саопштено је „Дану“ из Института за јавно здравље (ИЈЗ). Ови подаци се, како наводе, слажу са подацима приказаним у студији „Утицај загађења ваздуха на здравље у Црној Гори“, коју су израдили експерти Свјетске здравствене организације у сарадњи са ИЈЗ и другим партнерским институцијама у Црној Гори 2016. године. Ова студија је у анализи за три града (Подгорицу, Никшић и Пљевља) показала да загађење ваздуха ПМ честицама доприноси пријевременом умирању у око 250 случајева пријевремене смрти изражено на 100.000 становника.

– Поред пријевременог умирања, загађење ваздуха такође узрокује смањење квалитета живота усљед оболијевања од болести као што су инфекције дисајних путева, хронична опструктивна болест плућа, дијабетес, когнитивна оштећења, неуролошке и друге болести и стања. Загађење ваздуха је појам који се односи на присуство једног или више загађивача у ваздуху, као што су прашина, испарења, гас, магла, мириси, дим или пара, у количинама и трајању који могу бити штетни по здравље људи. Удисање ових загађивача доводи до упале, оксидативног стреса, имуносупресије и мутагености у ћелијама широм нашег тијела, утичући на плућа, срце, мозак у све остале органе и на крају доводећи до настајања болести – кажу из ИЈЗ.

Најопасније ПМ честице

Из ИЈЗ кажу да су загађивачи за које имају највише доказа о штетном утицају на здравље прашкасте честице (ПМ), угљен-моноксид (ЦО), озон (О3), азот-диоксид (НО2) и сумпор-диоксид (СО2).

– Прашкасте честице су посебно важан извор здравствених ризика, јер ове веома мале честице могу продријети дубоко у плућа, ући у крвоток и путовати до органа изазивајући системска оштећења ткива и ћелија – навели су из ИЈЗ.

Утицаји на здравље усљед изложености загађењу ваздуха вани илиу домаћинству зависе од врсте и концентрације загађујућих материја у мјешавини загађеног ваздуха којој је појединац изложен.

– Загађени ваздух може утицати на готово сваки орган у тијелу. Због своје мале величине, неки загађивачи ваздуха, као што су прашкасте ПМ 2,5 честице, могу лако да продру у крвоток преко плућа и циркулишу по цијелом тијелу, што доводи до системских оштећења ткива и ћелија, упале која усљед дугорочног излагања може довести до настајања рака. Загађење ваздуха стога представља ризик за настајање болести и пријевремено умирање од свих узрока, а највише је повезано са настанком можданог удара, исхемијске болест срца, хроничне опструктивне болест плућа, рака плућа и других органа, шећерне болести, когнитивних оштећења и неуролошких болести – истичу из ИЈЗ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: