Захтев тзв. Косова да постане специјални гост Савета Европе опет није прошао

Захтев лажне државе Косово да постане специјални гост Савета Европе, који је Приштина поднела почетком децембра прошле године, највероватније се неће наћи на дневном реду Политичког комитета следеће недеље, сазнаје РТ Балкан.

Приштини, опет није пошло за руком, да у јеку кампање за парламентарне изборе прогура ову иницијативу, која би премијеру привремених институција помогла да прикупи гласове пред изборе 9. фебруара.

Делегација Србије је и у првом покушају, дипломатском иницијативом, спречила тзв. Косово да постану „ВИП гости“.

Дипломатска акција Србије

Београд је тада износио аргументе, да би давање оваквог статуса лажној држави била награда, док истовремено Приштина крши права српског народа на Косову и Метохији готово свакодневно. Тада су на српску страну стали Мађарска и Шпанија, као и Француска и иницијатива није прошла. Дипломатска акција је настављена, јер су се албански политичари надали да ће успети у намерама па су лобирали, због чега је Београд држао на вези земље које су признале и земље које нису признале тзв. Косово говорећи о позицији Србије.

„Ми ћемо по одласку у недељу у Стразбур одржати пријем за све делегације чланице Савета Европе управо о овом питању, иако имамо обећање да се захтев тзв. Косова неће наћи на дневном реду. Такође, имаћемо и састанке са делегацијама појединачно. Процедура је таква да Биро ПС СЕ, којем је лажна држава тражила да из осталих делегација, што је статус који имају сада, пређу у статус специјалног госта. Следећи корак је да се о томе расправља на Политичком комитету, а добили смо убеђивања да се то сада неће догодити“, речено је за РТ Балкан у делегацији Србије која путује у Стразбур.

Београд је слао и „нонпејпере“ у којим је детаљно описивао ситуацију. У документима се подсећа да је известилац Дора Бакојани у извештају написала да Приштина, уколико жели да постане члан ове организације, треба да крене у процедуру формирања Заједнице српских општина. Курти то одбија, иако је мимо свих правила, уз велики ветар у леђа са Запада, дошао на корак да тзв. Косово буде члан Савета Европе (прошли су гласање у парламенту Савета Европе и имају још једну степеницу, а то је Савет министара који даје коначну реч).

Наравно, Србија је указивала и на то да тзв. Косово није држава, да су права Срба угрожена, да им се отима имовина, хапсе се без доказа, одузима им се право на рад и кретање, али и да Курти има намеру да аплицирање за статус специјалног госта, користи у кампањи.

Шта значи статус тзв. специјалног госта

Према подацима са сајта Савета Европе, Скупштина је, како би олакшала процес приступања државама из централне и источне Европе, 1989. године увела тзв. статус специјалног госта, који се примењује на све националне законодавне скупштине европских држава нечланица, које су потписале Хелсиншки завршни акт (1975) и Париске повеље за нову Европу. Статус је, наводи се, сада отворен за парламенте држава које су поднеле захтев за чланство у Савету Европе.

Одлуку о додели статуса специјалног госта доноси Биро ПССЕ. Овде Србија нема чланове, па ће, уколико би у неком тренутку дошло да гласања морала да се ослања на друге земље. Гласају посланици који долазе из различитих посланичких група, власти и опозиције држава чланица СЕ.

Овај статус је до сада имала само Белорусија, међународно призната држава, што Косово није.

„Народна скупштина Белорусије је добила статус 16. септембра 1992. године, али је одлуком Бироа суспендована 13. јануара 1997. године. Број места додељених свакој делегацији специјалног госта је исти као и онај који ће вероватно бити додељен када постане пуноправни члан. Специјални гости имају многа права у Скупштини и у одборима (осим у Заједничком одбору, Надзорном одбору и Одбору за Пословник, имунитет и институционална питања), са изузетком права да гласају или да се кандидују“, објашњен је статус специјалног госта.

Курти је и на почетку изборних процедура покушао да Србима ускрати још једно од права за која се залаже Савет Европе, тражећи да се Српској листи забрани да учествује, што му после притиска међународне заједнице није прошло. Делегација СЕ је ових дана боравила у „контроли“ на КиМ.

„Делегација је упозната са извештајима о притисцима и застрашивању бирача косовских Срба“, наводи се у извештају делегације, који наравно није могао да прође без уобичајене бирократске реченице да „у светлу ових забринутости, делегација позива све стране да избегавају радње које би могле да погоршају тензије“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: