Захтеви албанског лобисте за САД: Подигните оптужницу против Додика

Америка улази у последњу предизборну етапу у којој је мало вероватно да ће се иједан кандидат много фокусирати на Балкан, али истакнути албански лобиста и професор на Универзитету „Џонс Хопкинс“ Данијел Сервер има план за актуелну администрацију како да овај период искористи за вршење притиска на Србију и испуњење циљева Приштине.

Сервер не крије пристрасност када су у питању кандидати за 47. председника САД — Трампа описује као „корумпираног белог супремацисту“ који је покушао да спроведе „поделу Косова“ током свог првог мандата, док је Камала Харис у његовим очима током целе своје каријере „гонила криминалце и бранила једнака права“.

Такође тврди да „Србија има утицај на Трампа“ пошто је „Џаред Кушнер је тамо тражио могућности за улагања“, те да би бивши председник САД могао поново да покуша да наведе бившег изасланика за дијалог Београда и Приштине из своје администрације, Ричарда Гренела, да „поново покуша“ с наводним поделама БиХ и КиМ.

Сервер даље замера администрацији Џозефа Бајдена што се се „погрешно“ залагала за стварање Заједнице српских општина на КиМ, али и што је само међу Бошњацима, али не и Србима, успела да „онемоћа етнонационалистичке политичаре“.

„Ти приоритети осудили су Бајденову балканску политику на стратешки пораз. Такође су отуђили Косоваре и Бошњаке, најбоље пријатеље Америке у региону“, оцењује Сервер.

Стога, он предлаже шест корака које би демократе могле да примене у последњем тренутку пред изборе, и које би требало да наставе да примењују у случају победе Харисове, чему се сервер „мило нада“.

Први корак је консултовање са премијером привремених приштинских институција Аљбином Куртијем о заједничком плану за успостављање „несумњивог суверенитета и територијалног интегритета његове земље„.

Други корак би био усвојити као званични став САД условну подршку „невладиној Заједници општина са српском већином“, по косовском уставу, и затим искористити то за вршење притиска на Београд да испуни „обавезе из споразума у оквиру којег је Приштина пристала на оснивање Асоцијације“.

Овде Сервер заборавља да је оснивање ЗСО обавеза која проистиче из Бриселског споразума, те да обавезе које Београд није испунио проистичу из Охридског споразума, за који је Београд јасно напоменуо да не пристаје на ставке које за њега представљају прелазак црвеним линија, те самим тим нису ни обавезе.

Трећи корак је позив Београду на одговорност за прошлогодишње „малверзације“, у које Сервер укључује „киднаповање косовских полицајаца“, „нереде против КФОР-а“, и инцидент у Бањској.

Четврти корак је „зауставити блаћење српских еколога који се противе фабрици литијума ‘Рио Тинто'“, уз критике „корупције и растуће аутократије у Београду“.

Пети корак је „прекинути интервенцију високог представника у БиХ да преиначи пресуду Европског суда за људска права у случају Ковачевић“, док је шести корак подизање „кривичних пријава у САД против водећих српских и хрватских заговорника етнонационалне поделе у БиХ (Милорада Додика и Драгана Човића)“.

„Београд је у опасности да неповратно падне под утицај Русије и Кине. САД треба да се супротставе том утицају штаповима као и шаргарепом. Приступ смиривању само шаргарепе није успео“, сматра Сервер и додаје да би Европска унија и Велика Британија требало да се придруже овим напорима како би они били ефикаснији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: