ИН4С

ИН4С портал

Заједно у вјечности: Упокојио се владика Атанасије Јевтић

1 min read
Након краће болести, упокојио се умировљени епископ захумско-херцеговачки и један од највољенијих српских духовних пастира, г. Атанасије.

Вољене владике, Атанасије и Амфилохије

Након краће болести и борбе са коронавирусом, упокојио се умировљени епископ захумско-херцеговачки и један од највољенијих српских духовних пастира, г. Атанасије.

Још од 18. фебруара налазио се у болници у Требињу, и борио се са упалом плућа. Прије неколико дана појавила се вијест да се владика налази у тешком стању и да је прикључен на респиратор.

Вијест о упокојењу владике Атанасије окупљаним вјерницима у требињском саборном храму саопштио је и владика Димитрије. Он је рекао да ће Атанасије бити сахрањен у манастиру Тврдош.

Атанасије Јевтић

Вјечан му спомен и Царство Небеско.

Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са епископима Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна мјесеца 1963, а сљедеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, гје најприје наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика.

После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко вријеме Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године.

Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ сљедеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи, 1994. године. Усљед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија.

Био је члан Удружења књижевника Србије.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

35 thoughts on “Заједно у вјечности: Упокојио се владика Атанасије Јевтић

  1. Vječnaja pamjat Vladiko. Jedan po jedan odlaze stubovi naše crkve, ali dao Bog ima ko da vas naslijedi. Carstvo ti nebesko!

    16
  2. Vjecnaja pamjat Valdiko nas. Pocivaj u miru sa nasim Anfilohijem. Mislio si da ce on tebe ispratiti ali sad ste zajedno u Carstvu Bozijem. Molite se za nas nedostojne za mir medium bracom I ljubav da nadvlada ovo zlo koje se nadvilo nad ljudskim rodom
    Casino ste zivjeli I vasim naslednicima ostavili samo jedno, a to je da vas slijede.

    33
  3. nema sanse da je ovo sve slucajnost, ali prezivjelo je Pravoslavlje i teza vremena i oostalo pa ce i ovo.
    Vjecnaja pamjat, moli Boga za nas gresne

    47
  4. OSTADOSMO BEZ DUHOVNE ČELJADI VELIKOG JUSTINA POPIVIĆA. AMFILOHIJE, ARTEMIJE, ATANASIJE… KAKVE LJUDSKE I BOŽJE VELIČINE, DUHOVNI PASTIRI KOJE SU SVOJE STADO OČUVALI, UMNOŽILI I OBOŽILI. A NAMA OSTAJE DA IH SLAVIMO I DA IDEMO STAZAMA KOJE SU NAM ISPRTILI. NEKA IM JE VEČNA SLAVA I HVALA ZA SVE

    86
  5. Духовне и људске громаде….вјечнаја памјат ваше преосвештенство…!!!

    75
  6. nekad tri A od najcuvenijeg Celijskog monaha za manje od pola godine mu odose s jos dva naslednika apostola i oca A ndreja iz metoha Hilendara oca Jovana s Tresija … RADUJ TE SE NEBESA

    75
  7. Samosrpski crkveni poglavari umiru a ostali se I ne razboljevaju…
    SVETO VLADIKO VJECAN TI SPOMEN I MOLITE SE GORE U MIRU ZA NAS GRESNE ☦️

    74
  8. Ово већ не може бити случајност. Толико црквених великодостојника СПЦ није умирало никад. Ни када су били мета ликвидација, за вријеме ИИ св. рата и послије тога, за овако кратко вријеме није умрло ни обољело оволико људи из Цркве.

    67

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *