Закон не важи кад тетка и ујак часте

Некадашњи дугогодишњи високи државни функционер Бранимир Гвозденовић није се огријешио о Закон о спречавању корупције јер је доставио детаљне податке о начину финансирања школовања дјеце у иностранству – образовање на престижним европским универзитетима плаћали су ујак, тетка, брат од тетке.

То је утврдила Агенција за спречавање корупције (АСК) пет година након што је Мрежа за афирмацију невладиног сектора тражила да се испита поријекло више стотина хиљада евра, колико је коштало школовање двоје дјеце Гвозденовића у иностранству, а које тај функционер није могао објаснити званичним приходима.

У одлуци Агенције, коју потписује директорка Јелена Перовић, поред осталог, наводи се да су дио школарина платили тетка, ујак, брат од тетке и то директно на рачуне иностраних установа.

Није, међутим, третирано питање да ли је Гвозденовић био у обавези да пријави поклоне родбине, односно увећање имовине од више од 5.000 евра, с обзиром на чињеницу да су тадашњи студенти били пријављени као дио домаћинства тог бившег функционера.

Агенција је, наводи се, “поклонила пуну вјеру” аналитичким картицама са рачуна страних банака, потврдама иностраних установа… Агенција се није бавила ни начином финансирања вишегодишњих трошкова живота у Италији и Великој Британији за двоје Гвозденовићеве дјеце.

Истраживачки центар МАНС-а и “Вијести” су 2018. објавиле да је Гвозденовић за школовање своје двоје дјеце у Милану и Лондону потрошио најмање 370 хиљада евра, а да тај износ није могао уштедјети од званичних прихода. Он је тада Вијестима” рекао да је “имао помоћ шире родбине”, без даљег образложења.

Поклон, без обзира од кога долази, законска је категорија

За директора Истраживачког центра МАНС-а Дејана Миловца одлука Агенције представља још један у низу опасних преседана у раду те институције којима се наставља креирање праксе некажњивости високих јавних функционера за очигледно кршење закона.

“Гвозденовић је морао пријавити да је школовање, како тврди, платио неко трећи, без обзира на то што је новац уплаћен правном лицу које је његовој дјеци пружило услугу. Ово се посебно односи на информацију коју је сам открио Гвозденовић у свом одговору Агенцији, да је италијански Универзитет ‘‘Bocconi’  у периоду од 2007. до 2010. године стипендирао његовог сина. Млађи Гвозденовић је у то вријеме био и даље члан домаћинства породице Гвозденовић, што се види из извјештаја о имовини и приходима његовог оца”, објашњава Миловац.

Оно што у картону не постоји, наглашава он, а што је морало бити предмет интересовања Агенције, јесте извор из кога су Гвозденовићи финансирали школовање своје дјеце у иностранству.

“Без обзира на то да ли је, како Гвозденовић тврди, родбина платила директно на рачун школама или дала готови новац његовој дјеци, то је промјена у имовини и приходима која је морала бити пријављена надлежним институцијама и констатована у имовинском картону”, прецизира Миловац.

Миловац: Шта би било да криминалци помажу функционере преко посредничких рачуна?

Према ријечима директора Истраживачког центра МАНС-а, са друге стране имамо “креативно тумачење” Агенције “на тему тога шта је приход јавног функционера или члана домаћинства и какве законске обавезе имају јавни функционери када је у питању њихов имовински картон”.

“Тумачење директорке Јелене Перовић и Агенције да Гвозденовић није морао да пријави школарину јер је уплаћена директно образовним институцијама је произвољно и потенцијално може бити штетно уколико се претвори у праксу у складу са којом ће АСК и у наредном периоду у сличним предметима одлучивати. У теорији, уколико се оваква пракса настави, Агенција не би налазила ништа проблематично ни да организовани криминал и са њиме повезане компаније помажу јавне функционере, све док то није ‘укњижено’ директно на њихово име”, поручује Миловац.

Упозорио је на то да је “веома важно да имовина јавних функционера, нарочито оних који су попут Бранимира Гвозеденовића у претходном периоду у рукама имали велику моћ извршне власти и доносили одлуке вриједне више милиона евра, буде под будном пажњом надлежних институција, у првом реду Агенције за спречавање корупције”.

Нажалост, на овом примјеру смо видјели да је Агенција пропустила да констатује чак и административне пропусте и кршења обавезе предавања истинитог имовинског картона, док је о било каквој сложенијој провјери животног стила јавних функционера излишно и говорити. Умјесто тога, Агенција наставља да оправдава оцјене Европске комисије која је и у посљедњем Извјештају о напретку критиковала управо квалитет одлука које доноси ова институција”, закључује Миловац.

Агенција није питала ни о високим трошковима живота у Милану и Лондону

Подаци до којих је прије пет година дошао Истраживачки центар МАНС-а, показују да је Гвозденовић за школовање своје дјеце на престижним европским факултетима у периоду од 2007. до 2016. године потрошио најмање 370 хиљада евра.

Истовремено, према његовим извјештајима о имовини и приходима, цијела његова породица је за тих девет година укупно зарадила непуних 330 хиљада евра.

То значи да све и да Гвозденовић није дао ни цент за храну, режије и друге трошкове живота супруге и њега, опет би му недостајало 40 хиљада евра за школовање дјеце у иностранству.

Иако је наводно син Гвозденовића био стипендиста Универзитета у Милану, у одлуци Агенције не третира се питање трошкова живота у том италијанском граду.

Према рачуници од прије пет година, млађем Гвозденовићу је за то било потребно најмање 50.000 евра. Након стицања дипломе на Универзитету Боцони 2010, Марко Гвозденовић исте године уписује постдипломске студије из међународоног бизниса на британском Хулт универзитету. Цијена мастер студија које је погађао Гвозденовићев син износила је око 36 хиљада евра, без трошкова живота у Лондону.

Слично је и у случају ћерке Бранимира Гвозденовића која је средњошколско образовање дијелом стицала у школи  St Claire у Оксфорду од 2011. до 2013. године. Школарина са смјештајем, како су тада показивали званични подаци те установе, за двије године није била мања од 90 хиљада евра. Остали трошкови живота у Оксфорду, под условом да је живот био скроман, за двије године морали су износити макар 20 хиљада евра, па је цјелокупно школовање у овој средњој школи коштало око 110 хиљада евра.

Даље школовање Марија Гвозденовић је наставила 2013. на City of London University CASS, гдје годишња школарина износи 11.000 евра, односно 33.000 за три године.

Бранимир Гвозденовић тада је одбио да одговори “Вијестима” зашто “помоћ шире родбине” није пријавио тадашњој Комисији за спречавање конфликта интереса, јер је био у обавези да достави извјештај за све промјене имовине веће од пет хиљада евра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: