Законска деструкција друштва: Бранко Павловић и Данило Тврдишић у „Српском св(иј)ету“

„Два закона су изгласана у Скупштини Србије у последњих недељу дана, која су врло опасна по национални идентитет, по традиционалну Србију, у смислу појма православне здраве породице. То су закони о родној равноправности и закон о изменама и допунама закона о забрани дискриминације, чије су последице далекосежне. Закони нису у складу са Уставом, јер он не познаје појам рода. То је агенда под притиском Европске Уније, са циљем потпуне измене нашег национално-духовног идентитета. Кроз мењање језика ви мењате суштину и то је најопасније код ова два закона. Ово је најбољи показатељ натурања колонијалних закона од стране ЕУ држави која би по дефиницији требала да буде суверена, овде то није случај“, коментар је публицисте Данила Тврдишића на тему како би закони утицали на могуће раслојавање друштва, конкретно у Србији и какве последице он носи са собом, у емисији „Српски св(иј)ет“.

Тврдишић могуће усвајање ова два закона пореди са визијом бившег председника Владе Црне Горе, Душка Марковића са уласком Црне Горе у Нато.

Како доношење једног закона може да утиче на деструкцију друштва у једној држави, најбоље се показало на примеру у Црној Гори, приликом изгласавања закона о слободи вероисповести 2019. године. Последице усвајања срамног закона биле су видљиве пар сати након скупштинске седнице, а осећају се и дан данас.

„Не може се претити никоме, а нарочито не новинарима, јер се не слажете са њиховим мишљењем. А зашто се не слажете? Зато што поистовећујете кад неко брани СПЦ, да је самим тим против слободе и државности Црне Горе. Обрнуто, бранећи СПЦ као угаони камен, око којег се цела политичка сцена у Црној Гори заплела, па се сада расплиће, ви јачате Црну Гору као државу“, истакао је адвокат Бранко Павловић у емисији „Српски св(иј)ет“ на актуелну тему претњи порталу ИН4С тренутног саветника Мила Ђукановића, а бившег директора Управе полиције Црне Горе, Веселина Вељовића.

Павловић и Тврдишић деле мишљење да овим случајем претњи, које ни мало нису наивне, већ прелазе црвене линије политичке коректности, морају да се позабаве Влада Црне Горе, као и Удружење Новинара Србије.

У наставку се разматрало о негативним последицама које би задесило друштво, у колико би председник Србије потписао ова два закона која су изгласана у Скупштини Србије. „Ако суверенитет проистиче у значајној мери из скупа вредности који подржава већина грађана одређене државе. Када је родно опредељење у питању, говоримо о испод један посто становништва који сматрају да је то пут којим треба ићи. Нема разлога да много филозофирамо шта је исходиште таквих закона, јер имамо искуства у већ примењеним. Изузетно озбиљне расправе се воде о “трећем тоалету“, па ће то временом доћи до школа. Да ли стварно желимо да школујемо нашу децу од најранијег узраста да ли су бате или секе“, истиче Павловић и донекле похваљује САНУ који је изразио негодовање овом закону, али и то да је неопходно знати да је свака пропаганда запада усмерена против нас и нашег културно-националног идентитета.

„Примена ових бесмислених закона који су подносили бесмислени центри моћи, који се зову кризни штабови, је показала да интерес тих наддржавних институција, као што је на пример СЗО, је јачи од интереса који је вођен од стране народа који живи на одређеној територији. Чуди ме зашто СПЦ није реаговала у вези са доношењем ова два закона, као прошле године у Црној Гори“, истакао је Тврдишић, који тврди да је овај закон дубински штетан по наш идентитет и нада се да председник неће потписати овај закон, јер последице које могу произаћи из овог закона су негативне и дугорочне. „Постоје црвене линије преко којих се не може прећи, утицај на нашу децу и потомство, као и удар на нашу територију“, закључује Тврдишић.

Далекосежности последица закона које се односе на разарање друштвеног ткива на појединачне ћелије имаће утицаја како на само друштво, тако и на економију. „Морамо имати систем који гарантује сигурност да се та врста слободе мора очувати. А ради тога нам је потребан државни и правни оквир. Чим направимо правни оквир који ће регулисати, то је онда добра реглатива. Западне амбиције су опасне и потпуно неутемељене и наилазиће на све већи организовани отпор друштава унутар земаља које се неће сложити са западом“, закључује адвокат Павловић.

Још једна јако битна ства око које су се гости емисије „Српски св(иј)ет“ сложили је тема око које се у последње време непрестано води реч, а то је “нон-пејпер“.

Они говоре да је једини споразум који смо у обавези да прихватимо, заправо, резолуција 1244 савета УН, који је у овом тренутку једини правни и људски обавезујући споразум.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: