„Замало медаља“: Црна Гора на петом мјесту по криминалу

Црна Гора је пета у Европи по Глобалном индексу организованог криминала за 2023. годину, показује најновији Индекс транснационалног организованог криминала у свијету који је јуче представила Глобална иницијатива за борбу против транснационалног организованог криминала (ГИ-ТОЦ). Од 193 државе у свијету Црна Гора је на 54. мјесту кад је ријеч о организованом криминалу.

Глобални индекс за ову годину открива континуирани пораст организованог криминала на глобалном нивоу, при чему 83 одсто свјетске популације живи у условима високог криминала. Ако се посматра 17 држава централне и источне Европе, по овом индексу, Црна Гора је на четвртом мјесту.

– Групе формиране у мафијашком стилу су доминантна врста криминалних мрежа у Црној Гори. Кланови „Шкаљари“ и „Кавач“ су најистакнутији актери и првенствено се баве прањем новца и трговином кокаином из Латинске Америке. Два клана су спровела значајне акте насиља које се прелива преко граница у Србију и Европу. Вође криминалних група или високопозиционирани чланови који служе казну у Црној Гори често регрутују нове снаге у затворима. Софистицираност лабавих криминалних мрежа расте. Пораст количина кокаина у Луци Бар и широко распрострањене везе мрежа са групама из Латинске Америке, ЕУ и Западног Балкана показују да су организоване криминалне групе које потичу из Црне Горе успоставиле консолидовану криминалну мрежу. Криминалне мреже су углавном повезане са мафијашким групама и трговином кокаина и имају везе са корумпираним локалним политичарима и органима за спровођење закона, пише у извјештају, чије детаље је пренио портал РТЦГ.

Како се наводи, упркос континуираним политичким кризама, привремена влада је уложила напоре у борби против организованог криминала, посебно у борби против трговине кокаином и шверца цигарета.

– Међутим, тензије и неповјерење унутар владајуће коалиције и недостатак конструктивног учешћа свих политичких партија на пленарним сједницама довели су до кашњења и неефикасности у побољшању кључних закона. Парламент такође тек треба да покаже у пракси своју посвећеност црногорској реформској ЕУ агенди и да побољша своју координацију са Владом у погледу законодавних иницијатива, наводи се у извјештају.

Корупција и кронизам и даље су распрострањени у Црној Гори, а напори власти да ријеше проблем, укључујући хапшења двоје важних судија у априлу и мају 2022. године, дијелом подстакнути захтјевима за приступање ЕУ нијесу дали значајне резултате.

Што се тиче међународне сарадње, како се наводи, ситуација у Црној Гори је знатно побољшана последњих година, посебно након што је земља ушла у НАТО и потписала билатералне споразуме са САД и другим западним и сусједним земљама.

– Недостаје сарадња између државног тужилаштва и других државних актера, посебно са Агенцијом за националну безбједност. Спровођење закона такође пати од политичког мијешања у њихове оперативне активности и процесуирање случајева. Црногорска полиција нема довољно средстава и нема професионализам и техничке способности потребне за разоткривање сложених међународних криминалних мрежа трговине дрогом. Штавише, због заробљавања државе, агенције за спровођење закона нијесу у могућности да одрже интегритет истрага. Специјално тужилаштво за организовани криминал и корупцију на високом нивоу повећало је број запослених у последњих неколико година, али његову ефикасност подривају лоши услови рада, слаба сарадња са другим агенцијама за спровођење закона, као и корупција и снажан политички утицај. Побољшана је проактивност и ефикасност истрага, са четири полицијске јединице, наведено је у извјештају.

Како се тврди, све јединице су сада повезане са сигурним комуникационим каналом Еурополове апликације за безбједну размјену информација.

– Напори уложени да се спровођење закона учини ефикасним довели су до повећања броја случајева организованог криминала који су истражени и процесуирани у земљи. Међутим, капацитет за рјешавање кријумчарења дувана и прања новца још није на жељеном нивоу, пише у извјештају ГИ-ТОЦ.

Русија на првом мјесту, Србија и Италија дијеле трећу позицију

На првом мјесту у Европи, према индексу транснационалног организованог криминала, налази се Русија, слиједи Украјина, а треће мјесто дијеле Србија и Италија.

Када се упореди глобална отпорност са порастом распрострањености криминала, подаци показују да систем генерално не успијева да одговори на пријетњу организованог криминала.

– Све већи јаз између организованог криминала и наших напора за колективну отпорност наглашава хитну потребу за практичним стратегијама за борбу против организованог криминала на глобалном нивоу. Индекс, као побољшани алат, открива домет и сложеност транснационалног организованог криминала и процјењује капацитете 193 земље чланице УН да се одупру криминалним пријетњама – пише у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: