Замјеник директора БИА Милов оперативац за монтажу афере „Државни удар“

Бивши црногорски премијер и актуелни предсједник ДПС-а Мило Ђукановић није случајно похвалио безбједносне службе Србије за „кооперативан“ однос када је у питању афера „Државни удар“.

Јасно је да је та афера „крупан залогај“ за црногорску АНБ и да је у њеном монтирању имала помоћ са стране, како од србијанске БИА, тако и безбједносних служби појединих НАТО држава.

Тако Ђукановић, у интервјуу за  хрватски Јутарњи лист, није крио да је, захваљујући сарадњи са званичним Београдом, заокружена афера „Државни удар“.

„Што је најважније, захваљујући сарадњи са истражним органима Србије успјели смо реконструирати комплетан мозаик и прикупити важне доказе за судски процес“, похвалио се Ђукановић.

Поставље се оправдано питање ко је био главни Ђукановићев оперативац у БИА задужен за монтирање афере „Државни удар“, односно паковање доказа. Исказ Милоша Јовановића пред Вишим судом у Подгорици школски је примјер како то изгледа када служба обради „свједока“.

Како сазнаје ИН4С, постоје поуздане индиције које указују на то да је замјеник директора БИА Иван Тодоров главни Ђукановићев човјек задужен за ове нечасне радње.

А ко је Иван Тодоров? Рођен је 7. октобра 1967. године у Београду. Завршио је Факултет физичке културе у Београду, а магистрирао на Факултету физичке културе у Нишу. Дуго година се бавио џудом, а професионално је био запослен у Спортском друштву „Црвена звезда“.

Каријеру у МУП-у Србије почео је средином 90-их, као тјелохранитељ Мире Марковић, гдје је као кадар ЈУЛ-а напредовао до 5. октобра. Тада је добио специјални задатак да у иностранству прати једно лице, а када се вратио и кад је видео шта се десило у земљи, одмах је продао своје дојучерашње партијске другове и промијенио страну. У БИА је примљен 2000. године.

За његово име, како преносе београдски медији, вежу се бројне афере, а посебно је индикативна она да је учествовао у масовном прављењу фиктивних досијеа запослених у БИА са исфабрикованим лажним подацима ради њихове компромитације, уколико не буду играли како Тодоров свира.

Очигледно је да је ово богато искуство у фалсификовању и подметању несебично ставио на услузи Ђукановићу приликом монтирања афере „Државни удар“.

Тодоров је, такође, и начелник Управе за безбједност (Пете) која је директно задужена за праћење и контролу радника БИА и МУП-а Србије, односно и за контраобавјештајну заштиту државних институција.

Многи наводе да је Тодоров, користећи службену позицију, направио мрежу криминалца, преко којих је желио да преузме нарко тржиште Србије, али и да „ради“ и развија нарко бизниси у иностранству. Некима од најоданијих сарадника из подземља дао је и службене легитимације БИА, а неке је примио у стални радни однос.

Свака сличност са идентичним активностима црногорске АНБ је, вјероватно, случајна.

Тодоров је, такође, довођен у везу са пословима главном нарко-боса са ових простора Дарком Шарићем, који је био један од главних стратешких инвеститора Владе Црне Горе, док су из ДПС-а за Шарића имали само ријечи хвале.

Овом високом функционеру БИА, како наводе београдски медији, није била страна ни продаја повјерљивих информација којима је располагала та служба. Тодоров је, иначе, једини функционер БИА који има дупло обезбјеђење, стално га прате бар два возила и већи број тешко наоружаних пратилаца.

Наводи се и да Тодоров има богато искуство у мијешању у политичка дешавања, а на душу му се ставља учешће у компромитацији појединих вискох функционера Владе Србије. Тодоров је тако знао да је похвали да је дио најмоћније интересне групе на Балкану, која ће успјешно да „почисти“ све остале и да преузме све уносне послове у региону.

Ради се, дакле, о особи која се идеално уклапа у Ђукановићев миље, тако да наводи о његовој умијешаности у монтирање афере „Државни удар“ имају пуну оправданост. Поготову ако се подсјетимо како се Саша Синђелић преко ноћи авионом Владе Црне Горе обрео у Подгорици и постао свједок сарадник, односно како су појединци из Амбасаде Србије наговарали невино осумњичене да признају кривицу и потврде Катнићеву оптужницу, а за узврат биће ослобођени.

Последња линија одбране – Црква

Тодоров је, иначе, прије неколико дана од стране Епархије Шумадијске одликован орденом Светог Саве другог реда.

Ова информација је већ побудила доста незадовољства у православном клиру и народу, с обзиром на контроверзну биографију Тодорова.

Како сазнаје наш портал, Тодоров нема ни изблиза третман код новог директора БИА Гашића какав је имао у вријеме његовог претходника. Стога, претпостављајући могуће „пензионисање“, Тодоров је, како нам потврђују извори из врха СПЦ, посегнуо за својим везама у Цркви како би се „одбранио“ високим црквеним одликовањем.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: