Жан Изар: Усташе пуштене као животиње ослобођене ланаца истрениране да крену на Србе
1 min read
Фото: Стање ствари
Преносимо неколико страница из књиге француског новинара Жана Изара, Југославија 1939-1944, која се у Швајцарској појавила у последњој години Другог светског рата. Код нас је непозната и некоришћена – поменуо је, успут, само велики српски родољуб, правник и историчар др Лазо М. Костић, пишући о броју Срба умучених у НДХ.
Трагедија која се одигравала у Хрватској, Босни и Славонији била је ужасна. Серијски масакри, потпуно истребљење насеља са српском популацијом. Ти градови су данас руине и заједничке гробнице хиљада унакажених лешева набацаних један на други! Слушајући их, имали смо утисак да сви ти региони пливају у крви. Људски разум одбија да поверује у очигледну и преживљену тортуру. Шпанска инквизиција, немачки масакри у Пољској, чак и кинеска тортура изгледају као дечја игра у поређењу са оним што је усташка окрутност смислила против те несрећне српске популације. Неурачунљива бестијалност је запљуснула један напуштен, незаштићени народ који није стигао да умакне џелатима. Шта да кажем и како да опишем оно чега се као човек стидим?!
Поменућу то овде.
У месту Страдање, усташе су отвориле трбух једној Српкињи која је била четврти месец трудноће. Ишчупали су јој плод из стомака, а онда су јој у утробу убацили живу мачку уместо детета и потом зашили стомак. Стари учитељ Србин, пензионер и бивши председник Соколског друштва, бачен је на земљу у Травнику. Усташа му је ишчупао срце и преорао тело бодежом.
Ево и случаја једне старице из Госпића. Њена деца су масакрирана, а кућа запаљена. Њој су дозволили да уђе у воз. У моменту кад је улазила у вагон, погођена је метком у потиљак. Њен убица, усташа, хладнокрвно је претурао по њеним бедним стварима очекујући да ће пронаћи бар један златан новчић или мало папирнатог новца. Још гори догађај се догодио у Гламочу, где су жене и деца у почетку били поштеђивани. Њима је дозвољено да напусте варошицу са оним што могу да понесу. Километар даље, све те жене и деца су побијени кад су поверовали да су избегли кошмар. Бандити су се понадали да ће се докопати неког последњег скривеног богатства које су ови сироти људи понели из запаљених кућа.
На крају, и лекар из Мостара, најбољи хирург у месту, докопао се Сплита и испричао ми своју личну авантуру. (Ради се о познатом хирургу Феодору Лукачу, оцу познатог новинара, дугогодишњег главног и одговорног уредника часописа НИН Сергија Лукача, прим. прев.)
„Ја сам осуђен на смрт са још пет виђених Срба у Мостару. Наш једини злочин била је наша националност, и наша религија. Ухапшени смо око шест сати увече и, након страшних бруталности, у свитање смо одведени на обалу реке. Потпуно голи, поређани смо леђима окренути према реци. Стрељачки строј је био испред нас и свако од нас је био на нишану. Испаљени метак је само рањавао, а онда би и бацао жртву у реку. Док је рањеник покушавао да се избори са водом, одозго са обале, џелати су се сатански церекали његовој неуспешној борби за живот. На крају би матица реке однела његово тело. Кад сам схватио да сам ја следећи, нисам чекао да пуцају у мене већ сам се бацио у реку и заронио. Био сам шампион у пливању тако да сам издржао под водом довољно дуго да им умакнем. Изашао сам из реке мало низводно. Касније сам имао среће да ме најпре пронађе један сељак и сакрије. Преко њега сам ступио у везу са италијанским официрима којима сам објаснио мој случај. Успео сам да дођем овде обучен у одело италијанског војника. Ипак, три четвртине мостарских Срба је побијено на зверски начин. Право је чудо да сам овде. Ви управо разговарате са васкрслим човеком.“
То је била истина. Он се изражавао тако тихо као да долази са другог света. Био је то човек кога су суграђани ценили и научник који је спасао животе многим Хрватима, а можда и усташама.
Могли бисмо исписати читаве томове о таквим злочинима са тачним именима и презименима. Што се мене тиче, немам више снаге да слушам ове грозне исповести и беспомоћне крике који нас преплављују са свих страна. Кад се све ово заврши, улога судија ће бити у осуди ових злочина.
Одговорност мора бити утврђена за сваког ко је на директан или индиректан начин учествовао у овоме. Ипак, морамо да уложимо напор да бисмо макар нешто разумели. Која је побуда могла инспирисати ове злочине? Тај општеприхваћени револт ће бити организован против режима у Загребу. Он је од злочина направио нову мистику. Такође, мора се утврдити и колика је одговорност извесних католичких свештеника – Хрвата који су оптужени да су у бројним случајевима толерисали, чак и охрабривали, усташе на чињење злочина. Упркос свему, потребно је да истражујемо и тражимо објашњење за такве суровости. Зашто су ти људи дошли до тог степена варварства? Потребан је разлог који би био већи и изнад саме жеље за осветом. Али који?
Усташе су професионални бандити и мучитељи. Они се специјално тренирају и припремају за убиства од стране Анта Павелића, свог шефа. Он је од освете направио најкрвавији политички идеал. Углавном, осуђеници за криминалне радње или махнити и они усијаних глава, ти људи су месецима оспособљавани у специјалним камповима у Италији. Тамо им је била школа за бруталности и освету. Они су стигли у Хрватску са својим шефом и пуштени су широм земље као нахушкане животиње ослобођене ланца, припремљене и истрениране да крену на Србе да би најзад испуниле своју крваву репресију.
Међутим, да би усташе могле да донесу такву пошаст, било је потребно да се нађе плодно тло. То је омогућено, нажалост, захваљујући огорченој хрватској популацији, заслепљеној страхом од изопштавања из цркве и захваљујући фанатичном сеоском католичком клеру, који је био устремљен против Православне цркве. Ниже свештенство није само толерисало све масакре, већ је често и само било учесник у њима. Млади свештеници су узели пушке у руке.
Издавач читаоцима поклања књигу Жана Изара у PDF формату
Пише: Владимир Димитријевић
Извор: Правда/Стање ствари
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Тешко је ово коментарисати.Лично сам гледао снимке и слике из тога доба које су снимале усташе да се тиме хвале.О овоме треба што чешће писати.Само конвертитски ум може смислити овакве начине мучења и убијања.Већ дуже вријеме на овијем просторима важи правило:конвертити свих земаља,уједините се
.Сви су они нацифашистички сљедбеници.Превазишли су хитлера.
И Срби су ‘ладно наставили да живе са џелатима, као да се ништа није догодило. На планинама костију својих сународика су градили „социјалистичку“ срећу, братсво и јединство.
Да не би Србина из ЦГ, Благоја Јововића, који је извршио атентат на Павелића, ранивши га тако да је то смеће скапавало у најгорим мукама пар година, никоме не би пало на памет да спаси оно мало образа цијелом народу. И послије се љуте што се неки ЦГ Срби бусају да су највећи Срби. Па поред толико БиХ и ХР Срба и поред толико Србијанаца, не нађе се мајчин син да одради посао, до ли ЦГ Србина.
Заборавио си да је унук књаза Николе Петровића тај који нас је „ујединио“ са крвницима, после првог великог рата у коме су баш хрвати и муслимани починили мноштво злочина над Србима. Да није било тог рођеног цетињанина Јосип Броз никад не би владао Србијом, ако би хрвати у другом свјетском рату кренули да убијају Србе, радили би то на подручју србске а не југословенске државе и то им не би прошло без жестоке казне! Овако, можемо само да жалимо за великом пропуштеном приликом да Србија буде проширена на запад и да изађе на море… Каква би то држава била!
РТС-у је задатак да сваки дан емитује макар по једну емисију о страдању Срба и прилоге, као што је ова књига.
Јасеновац је најмонструозније мјесто највећег геноцида у историји човјечанства. У њему је преклано преко 780.000 Срба, од тога преко 220.000 деце, преко 20.000 Јевеја, петнаестак хиљада Рома, преко 40.000 поштеих Хрвата и комуиста. Колико је само Сава понијела закланих?!
O ovome treba snimiti film. Redakcijo pokrenite toja cu dobrim dijelom finansirati.
Писац књиге се пита: “ Ипак, морамо да уложимо напор да бисмо макар нешто разумели. Која је побуда могла инспирисати ове злочине? “
Кухиња је Ватикан и закулисни западни центри моћи, а пре тога Османлије. Убачена нам је болест која се зове “КОНВЕРТИТСТВО”. Почело је почетком XV века са Јањичарима (данак у крви) преко Срба мухамеданаца (потоњих Муслимана тј. Бошњака, па Албанаца – Шиптара), преко Срба римо-католика од Далматинске загоре, Далмације, Славоније, Лике, Кордуна, Баније, Срема, Барање, а сада до Црногораца (Монтенегрина, Дукљана). Рецепт је увек исти. Зато су ти злочини тако тешки и неразумљиви. Потребно је по сваку цену упутити на пост докторске студије у Ломоносов: психијатра, психолога, теолога, историчара, антрополога, социолога, лингвисту, археолога, философа, геополитичара који ће заједно са Русима (јер и они имају исто то у Украјини) доказати да је КОНВЕРТИТ болест и одредити шифру болести за ту болест (Ф дијагноза) са јасним протоколом лечење. То је наш дуг и залог за будућност и не треба жалити средства за то.
Upravo istu stvar sam htjela da napisem kao odgovor na pitanje ovog autora, sta je razlog ovim zvjerstvima. Glavni i osnovni razlog je konvertitstvo. Kada covjek proda vjeru za veceru osjeca neopisiv stid i sramotu. Da bi to prikrio mora da se busa i pravi se vecim papom od pape a da bi dokazao svoju odanost, treba da pobije sto vise svojih sunarodnika i to na sto monstruozniji nacin. Medjutim, avaj, nista od toga ne pomaze da stid i sramota prodju vec oni samo rastu i tjeraju konvertite na jos vece zlocine i tako u nedogled, bez kraja, jer tim ljudima ne pada na pamet da se pokaju. Kada je Ducic rekao da se Hrvati nicega ne stide nije znao da nema potrebe za tim, oni su otjelotvorenje stida i sramote, to je nihov fizicki oblik. Konvertistvo kao sto ste rekli i jeste bolest i to neizljeciva jer bolesnici i ne zele da se lijece vec samo hrane svoju bolest da postane joc veca i monstruoznija.