Занимљиви детаљи у објављеним документима о Кенедијевом убиству

Објављивање 2.800 докумената у вези с убиством председника САД Џона Кенедија 1963. године није разрешило највећу мистерију у америчкој историји нити је дало одговор на питање ко га је убио, али ти документи садрже занимљиве детаље о начину рада обавештајних служби тог времена.

Документима објављеним у четвртак увече, нису отклоњене нејасноће и демантоване теорије завере које се плету око убиства Кенедија 22. новембра 1963. године у Даласу. Председник САД Доналд Трамп блокирао је објављивање неколико стотина докумената о том убиству на молбу Централне обавештајне агенције (ЦИА) и Федералног истражног бироа (ФБИ), наводећи као разлог „потенцијално неповратну штету” по националну безбедност да је објављено свих 3.100 докумената.

У објављеним документима има више занимљивих података, а међу њима је и белешка тадашњег директора ФБИ Едгара Хувера, сачињена свега неколико сати пошто је 24. новембра 1963. убијен Ли Харви Освалд, атентатор на Кенедија.

Два дана после атентата на Кенедија и неколико сати пошто је власник ноћног клуба Џек Руби смртно ранио Освалда у подруму полицијске станице у Даласу, Хувер је издиктирао поруку влади САД да мора да објави нешто „да би убедила јавност” да је Освалд убио Кенедија.

У тој белешци Хувер наводи да је ФБИ имао агента у болници у којој је лежао тешко рањени Освалд, надајући се да ће му он признати да је убио Кенедија, али је Освалд убрзо умро. Хувер је казао да су он и његов заменик били забринути јер су хтели да „имају нешто како би могли да убеде јавност да је Освалд заиста убица”.

Хувер се два дана после убиства Кенедија жалио што дотадашњи потпредседник САД, а затим шеф државе Линдон Џонсон разматра оснивање комисије за истрагу атентата. Хувер се тада залагао да се извештај ФБИ с доказима о убиству преда државном тужиоцу и председнику Џонсону, и био је против њиховог изношења у јавност, сматрајући да би садржај могао да искомпликује међународни положај САД.

У белешци је Хувер навео да је Освалд раније написао писмо Амбасади СССР у Вашингтону, које је ФБИ пресрео, прочитао и поново запечатио. То писмо је било упућено званичнику совјетске Амбасаде „задуженом за убиства и сличне активности у име совјетске владе”, рекао је Хувер и додао да би то, када би доспело у јавност, искомпликовало међународне односе.

Уз то, Хувер је казао да то писмо није доказ да је Освалд починио убиство.

У документима објављеним у четвртак, помиње се и теорија Линдона Џонсона да је за Кенедијево убиство одговоран Јужни Вијетнам. По једном од докумената, Џонсон је веровао да је Кенеди одговоран за убиство председника Јужног Вијетнама Нго Дин Дијема, извршеног 20 дана пре атентата у Даласу, и да је убиство председника САД било освета.

Некадашњи шеф ЦИА Ричард Хелмс рекао је 1975. године да је Џонсон имао обичај да прича „да је разлог што је (Кенеди) убијен био тај што је претходно наредио убиство председника Дијема” и да је „то било испуњење правде”.

„Не знам одакле му та идеја”, казао је Хелмс 1975. године.

Дијем и његов брат убијени су 2. новембра 1963. године после пуча који су извели јужновијетнамски генерали.

Амерички историчар Кен Хјуз наводи да је Кенедијева однос према убиству Дијема и данас предмет дебата. Месец дана пре убиства Дијема, јужновијетнамски генерали који су планирали пуч, рекли су ЦИА да ће збацити Дијемову владу ако им САД буду гарантовале да ће наставити да им помажу у Вијетнамском рату, а Кенеди им је ту помоћ обећао, рекао је Хјуз.

Хјуз додаје да се и данас воде дебате о томе да ли је Кенеди инсистирао да се збацивање Дијема обави без крвопролића или је препустио војсци Јужног Вијетнама да сама одлучи шта ће учинити после пуча.

Један од докумената који је требало да буде објављен у четвртак, а чије је објављивање Трамп стопирао, могао би да расветли то питање, пошто је реч о извештају ЦИА о умешаности америчке владе у државни удар којим је збачен Дијемов режим.

Међу објављеним документима налази се и писмо Едгара Хувера из 1966. године, упућено саветнику тадашњег председника Џонсона, у којем се наводи да совјетска обавештајна служба КГБ тврди да поседује информацију која Џонсона повезује с убиством Кенедија.

Хувер је у писму навео да је извор ФБИ, који је раније достављао поуздане информације, јавио да су званичници КГБ тврдили 1965. године да имају информацију „која указује” да је Џонсон имао одређену улогу у атентату.

Џонсон је дуго у фокусу неких теорија завере, али за сада нису открвене кредибилне информације које га повезују с убиством у Даласу.

У документу ЦИА из 1975. године, који је 1997. године постао доступан јавности, описује се како је та агенција понудила подземљу 150.000 долара за убиство вишедеценијског лидера Кубе Фидела Кастра, али су мафијаши инсистирали да то учине бесплатно.

Тај договор је у мају 1962. године представљен тадашњем министру правде САД Роберту Кенедију, брату председника Џона Кенедија, који је пре тога, у циљу збацивања Кастра, већ извео неуспешну инвазију на кубански Залив свиња, и неколико неуспелих покушаја атентата на Кастра.

Према документу ЦИА, САД су најмање два пута покушале да убију Кастра почетком 1961. године, уз помоћ мафијашког боса из Чикага Сема Ђанкане и његовог сарадника. ЦИА је с њима ступила у контакт годину дана раније, пошто је Ђанкана преко посредника тражио од ЦИА да озвучи хотелску собу једног комичара за којег је сумњао да има аферу с његовом љубавницом.

Када му је касније „све то” речено, Кенеди је био „несрећан, јер је у то време осећао да постиже веома добре резултате у борби против мафије”.

„Његов (Кенедијев) коментар је био да, ако се било када у будућности будемо петљали с мафијом, прво дођемо код њега”, наводи се том у документу ЦИА.

Последњи објављени документи о убиству Кенедија показују и да је британски лист Кембриџ њуз примио анониман позив о „великој вести” у САД нешто пре атентата. Међу 2.800 објављених докумената налази се порука директору ФБИ Хуверу, датирана на 26. новембар 1963. године, о позиву који је лист добио на дан атентата 22. новембра.

У поруци се наводи да је особа која је звала рекла да „новинар Кембриџ њуза треба да позове америчку амбасаду у Лондону због велике вести” и да је потом спустила слушалицу, као и да је британска обавештајна служба израчунала да се позив догодио 25 минута пре него што је Кенеди убијен у Даласу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: