Запад ће покушати да проблеме „спере“ крвљу – биће сурови према својима као према „дивљацима“

Пише: Дмитриј Груњушкин, писац

Баханалије псеудолиберализма унутар западне цивилизације добиле су најглупље и најсрамније форме које ме присиљавају да мислим да смо на ивици озбиљних промјена које не пријете само Западу.

Вјештачки скројене вриједности претвориле су се од горива напретка у цјепанице за ломаче нове инквизиције на којима спаљују присталице старих вриједности.

„Мe Тоо“ се са таквим ентузијазмом упустио у лов на вјештице да би Томас Торквемада у том покрету радио као курир.

Тешко је не примијетити класичне знакове самоуништења у свему томе. Западна цивилизација је почела да саму себе прождире изнутра.

Проблем је у томе што су већином гласова од вриједности измишљених за украс одједном одлучили да направе идол којем су почели да приносе жртве. Питање је: да ли ће жртвовати и саму цивилизацију или ће се зауставити и „убацити у рикверц“?

Постоје само две варијанте. Обје су лоше.

Прва је да је инстинкт западне цивилизације за самоодржање потпуно изгубљен, да је њена дегенерација постала неповратна и да ће услиједити цивилизацијски суицид сличан староримском. Ово би значило велику крв и појаву варварских цивилизација на пепелу претходних ипмерија.

Друга могућност је да се условни Запад освијести, да се присјети да га нису створили ни Волтер ни Кант, који су само формулисали његова очекивања, Кортесови конквистадори, пионири америчког Дивљег запада, трговци робовима и енглеска господа из компаније Ист Индија са својим кацигама и пушкама „ЛеЕнфиелд“.

А сви они немају у биографијама борбу за право појединца да буде шта пожели, већ спаљена села, племена истребљена до последњег ува, у крви угушене устанке Сипаја, боксера, Бура и других људских гмизаваца чије је мјесто под чизмом бијелог човјека.

Није Запад од овога далеко одмакао. Неколико деценија у историјској тектоници уопште ништа не значе. Збацити тај терет могуће је и брзо и лако, али би то било – много крви.

А била би то крв својих које би морали да убијају суровије него варваре јер ће их, у супротном, повући на дно.

Уосталом, улогу варвара – на чији рачун ће покушати да узбуркају своју устајалу крв – сигурно ће намијенити Русима и Кинезима које ће прогласити за једине цивилизације које угрожавају „Рим“.

Нећемо успјети да останемо потпуно по страни, али је важно да не будемо монета за поткусуривање као у оба свјетска рата. Русију су у Првом свјетском рату напросто силовали, а у Другом – присили да на себе прими главни удар и да поднесе највеће жртве.

Ако мислите да се западни свијет сасвим удаљио од дивљаштва освајачких кампања своје цивилизације, односно – да их не може и данас поновити, само да вас подсјетим на називе из не баш далеке прошлости: Хирошима, Дрезден, Сонгми… Мислите ли да је то довољно далеко од данашњице? Ако мислите, шта онда кажете за Триполи, Бенгази, Мосул, Раку, Београд?

Политику „брисања Папуанаца са лица Земље у име бијелог човјека“ цивилизовани Запад је последњи пут примијенио прије само две и по године. У борбама за сиријски град Рака. А то је за историјуа – секунда.

Коронавирусна пошаст само подстиче цио процес, огољује болне тачке и демонстрира перверзност новог псеудолибералног поретка.

Ако ситуација измакне контроли и присили Запад да преиспита своје нове базичне вриједности и да се, ради сопственог преживљавања, врати старим вриједностима, џентлмени ће насмијани хуманизам и супертолерантност врло брзо отрести са својих смокинга.

Будите спремни за ово.

Извор: fakti.org

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: