Zapad kupio vreme za Prištinu: Zašto Briselski sporazum nije sproveden

Ni Zapad ni Priština nisu imali nameru da sprovedu Briselski sporazum u delo, saglasni su sagovornici RT Balkan govoreći o dogovoru koji su uz posredstvo Evropske unije pre 10 godina potpisali Ivica Dačić u ime Beograda i Hašim Tači u ime Prištine.

Predsednik „Matice Albanaca“ u Srbiji Demo Beriša kaže za RT Balkan da se na primeru Briselskog sporazuma vidi koliko zapravo Zapad nije želeo da se pitanje odnosa Beograda i Prištine reši na način da se udovolji zahtevu Beograda da se sprovedu u delo svi sporazumi, počevši od Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija pa nadalje.“Razlog je to što Zapad očigledno smatra kako ne treba ispuniti sporazume, jer bi na osnovu njih ostao uticaj Beograda na Kosovu i Metohiji, jer oni smatraju Kosovo nezavisnim“, kaže naš sagovornik.

Prema rečima Beriše, Zapad svim novim predlozima kupuje vreme za Prištinu, pokušavajući da ostavi status kvo, dok se ne dođe do toga da Beograd odustane od Zajednice srpskih opština.

„Zapad ima uticaj na Prištinu, pa je evidentno da ne žele da ga primene na svom čedu, nego puštaju da Kosovo polako klizi van Ustava Srbije, odnosno da se u potpunosti osamostali“, kaže Beriša.

Podseća da je ne samo Evropska unija, već i Vašington bio potpisnik sporazuma, te da niko od njih nije preuzeo odgovornost za to što nisu provedeni u delo.

„Sve vlasti u Prištini su bile poslušnici Zapada. Iako Vašington u prvi plan gura Evropsku uniju, a zapravo on stoji iza svega“, napominje Beriša.

Ko sprovede, on je izdajnik

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost za RT Balkan kaže da Briselski sporazum nije sproveden jer to niko nije želeo, posebno što je formiranje ZSO bio nevoljni ustupak koji je napravljen da bi sporazum uopšte bio potpisan.

U međuvremenu je Kurti sprovođenje Briselskog sporazuma uzdigao na taj nivo da se formiranje ZSO smatra izdajom, te je to postalo glavno političko pitanje u Prištini.

„Na taj način je Kurti kao svoj prioritet postavio to da nikako ne ispuni Briselski sporazum u celosti. Na taj način je zaoštrio političku scenu u Prištini, pa niko drugi nije bio spreman da ga ispuni, da ne bi bio proglašen izdajnikom“, kaže Graovac.

Kao razloge zašto Zapad nije tražio od Prištine da sprovede sporazum u delo, Graovac navodi to što ni EU nije smatrala da je neophodno napraviti ZSO, ali i to što je Zapad doveo Kurtija na vlast, kao nekoga ko nije bio deo OVK, sa potpuno drugačijim ciljem.

„Zapad je već smatrao da je stvorio nezavisnu državu, ali im je bio neophodan Kurti kao neko ko će stvoriti preduslove da to postane funkcionalna država, odnosno da se obračuna sa kriminalnim i korupcionaškim krugovima, i da postavi temelje da Kosovo postane samoodrživa zemlja. Prioritet nije bio da Kurti sprovede sporazume“, kaže Graovac.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za RT Balkan da je evidentno da je čitav proces bio tako napravljen da Srbija daje ustupke, a da joj se na kraju celog procesa ponudi Zajednica srpskih opština za priznanje nezavisnosti.

„Albanci zajedno sa Zapadom pokušavaju da nam dva puta uzmu nešto, a da plate samo jednom i to na kraju, i to traže ono što je Srbija odavno rekla da ne želi da im da“, kaže Anđelković.

„Sigurno je postojala zavera još u startu, a verovatno je i Beograd u jednom momentu shvatio da se radi o zaveri, ali nije imao hrabrosti da skrene sa tog koloseka, pa je nastavio da daje ustupke. Sad smo došli do tačke potpune okupacije Kosova sa novim nelegalnim izborima, ako preko toga pređemo ne možemo samo da krivimo Zapad već i naše vlasti“, smatra Anđelković.

On smatra da su Evropska unija kao garant sprovođenja Briselskog sporazuma i čitav Zapad uopšte izgubili kredibilitet za bilo kakve pregovore i dogovore još 2014, jer ako taj sporazum nije ispunjen nakon godinu dana to je skandal, a kamoli nakon deset godina.

Zapad je sporazum iz Brisela predstavljao kao veliko dostignuće, pa su američki kongresmeni na čelu sa albanskim lobistom Eliotom Engelom predložili da Ešton, Dačić i Tači budu nominovani za Nobelovu nagradu za mir.

Nagrada je ipak pripala Malali Jusufzai i Kailašu Satjartiju. Izgleda je problem bio u tome što se Nobelova nagrada ne dodeljuje za neispunjavanje sporazuma. U toj kategoriji bi Priština i Zapad bili bez konkurencije.

Izvor: RT Balkan