Запад о зближавању Путина и Кима

Прудубљавање економске и политичке везе Русије и Северне Кореје могао би додатно да отежа покушаје Запада да изађе на крај са режимима у Москви и Пјонгјангу.

Могућност ближе сарадње између Кремља на челу са „све ратоборнијим“ Владимиром Путином и „јогунасте отпадничке севернокорејске државе“ с реалистичним нуклеарним амбицијама“ обесхрабриће САД, Британију и друге земље које се надају да ће одвратити Пјонгјанг од нуклеарних тежњи, а Русију од распламсавања рата у Украјини, наводи лондонски „Гардијан“.

Севернокорејски државни медији су јавили да су се две земље договориле да 2015. прогласе „годином пријатељства“ у знак обележавања 70. годишњице „ослобођења Кореје и победе у великом патриотском рату у Русији“

Две земље намеравају да развију билатералне односе у разним областима укључујући политику, економију и културу, а Кремљ је потврдио да је позвао севернокорејског лидера Ким Џонг-уна у посету Москви 9. маја, на годишњицу окончања Другог светског рата у Европи, што би било прво његово путовање изван земље откако је постао лидер крајем 2011.

Договор о пријатељству је објављен истог дана када су званичници у Берлину саопштили да немачка канцеларка Ангела Меркел неће присуствовати церемонији у Москви, констатује „Гардијан“ и наводи да би појављивање Путина у Кимовом друштву 9. маја била прилика за руског лидера да изрази свој прокос, а да Северна Кореја рачуна на финансијску и војну добит од ближих веза са Русијом.

Лидери у Москви и Пјонгјангу имају доста тога заједничког – Северна Кореја је на удару санкција УН откако је тестирала прво нуклеарно оружје 2006, а и Кремљ је под притиском светске организације да оконча своје војно ангажовање у Украјини, пише у анализи.

Такође, Русија се убрзано нашла у дипломатском фокусу Северне Кореје услед тензија Пјогјанга са Кином, након што је Ким наложио трећу нуклеарну пробу 2013. и погубио свог тече, који се иначе залагао за блиску сарадњу са Пекингом.

Сличан осврт на односе Русије и Северне Кореје износи и париски лист „Фигаро“, који истиче да Кремљ „на велика звона“ објављује своје зближавање са Пјогјангом док је, с друге стране, „на све тањем леду“ са Западом.

Под насловом „Путин се теши са Ким Џонг-уном“, француски дневник примећује да Москва „подгрева стара пријатељства из времена хладног рата“ и указује да то зближавање добија посебан значај у тренутку када је Русија све изолованија на међународном плану због своје улоге у рату у Украјини.

Париски лист оцењује, међутим, да би долазак Кима у Москву 9. маја био „бледа утеха“ након што су Путинов позив одбили, поред Меркелове, и британски премијер Дејвид Камерон, амерички председник Барак Обама, као и шефови балтичких држава и Пољске, док се Париз још није изјаснио.

Путин је последњих месеци више пута говорио о потреби за интензивирањем источног вектора дипломатских односа, а медији блиски Кремљу о Северној Кореји, која је некада била предмет спрдње, сада извештавају са највећим поштовањем, наводи се у анализи.

„Фигаро“ подсећа и да је Северна Кореја једна од шест земаља које су признале припајање Крима Москви – поред Авганистана, Кубе, Никарагве, Сирије и Венецуеле.

Истовремено, неки стручњаци, као што је Константин Асмолов, експерт за Северну Кореју и истраживач на руској Академији наука, релативизују значај зближавања Москве и Пјонгјанга.

„То је, у суштини, продужетак политике коју Путин води од 2000. године… Интензивирање односа не треба видети као последицу дипломатске изолованости“, указује он.

Остаје да се види како ће се ближи односи Путина и Кима одразити на међународне покушаје да се оконча програм нуклеарног наоружања Пјонгјанга, закључује „Гардијан“ и подсећа да су преговори у којима учествују Северна Кореја, Русија, САД, Кина, Јужна Кореја и Јапан у застоју од 2009. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: